Влада Србије донела је одлуку о укидању забране извоза свих врста уља, сировог и рафинисаног, после комплетног увида у стање залиха, али и рекордних површина под засадом сунцокрета. Надлежне институције наставиће да прате ситуацију на тржишту и у складу са тим предузимаће ваљане мере. Приоритет ће бити да се задовоље све потребе становништва.
Сунчица Савовић, директорка Удружења „Жита Србије”, истиче да је пређашњим одлукама владе на ту тему Србија много изгубила код интернационалних купаца.
– Сада је питање да ли ћемо моћи и у којој мери да вратимо те купце. Одлука о укидању забране извоза свих врста уља је свакако добра, јер ће опет допустити трговцима, извозницима и произвођачима слободу да могу, онако како се то иначе и ради, да склапају послове и имају предвидивост у пословању, јер се са таквом врстом берзанске робе тргује унапред. Рецимо, уље се сада продаје, за октобар – истиче Савовићева и додаје да је држава могла све раније то на много бољи начин да регулише, бољим системом квота.
– Надамо се да се овакве забране више неће поновити. Србија никада није зависила од било код светског произвођача уља, ми смо увек производили више него за домаће потребе. Зато није ни било разлога да се стављају забране на извоз свих врста уља, та одлука је била сувишна – сматра она и подсећа да су у уљарама и складиштима уља досад били велики проблеми.
– Капацитети су били 100 одсто пуни, а немају све наше уљаре простор да складиште уље у хладњачама. Напросто, произвођачима уља претила је опасност, поред свих финансијских проблема које имају у послу, да им уље пропадне јер оно такође има свој рок трајања – подвлачи директорка Удружења „Жита Србије”.
Према проценама приноса нове жетве сунцокрета, која је у току, са засејаних 250.000 хектара у наредне две недеље очекује се око 750.000 тона сунцокрета. Узимајући у обзир и постојеће залихе сировог сунцокретовог уља, Групација произвођача биљних уља у Удружењу за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС покренула је иницијативу да се дозволи несметан извоз и сировог и рафинисаног сунцокретовог уља. Према тврдњама произвођача, слободним извозом сировог и јестивог уља од сунцокрета задржала би се досадашња тржишта и добила шанса за освајање нових, ослободиле залихе за нови род сунцокрета, сировог и рафинисаног уља, остварила знатна финансијска средства за промет у наредном периоду.
Из Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС-а подсећају да је до сада био дозвољен извоз рафинисаног сунцокретовог уља у паковањима за продају на мало у количини од 6.000.000 литара и у ринфузном стању у количини од 4.000 тона, док је потпуно ограничење извоза за сирово сунцокретово уље важило од марта.
Ради заштите домаћег тржишта све време је била на снази забрана извоза сировог сунцокретовог уља. Европски трговци нудили су високе цене за сирово или уље у боци, по два-три пута веће од актуелних, стварајући притисак на домаћем тржишту. Произвођачи у Србији имали су сировине и јестивог уља за домаће потребе, с обзиром на чињеницу да годишње произведемо до 200.000 тона уља, а потребе становништва су 90.000 тона, наводе у ПКС-у.
Светско тржиште сировог и рафинисаног уља сунцокрета, услед украјинске кризе, потпуно је дестабилизовано порастом тражње и цена и цена сировог уља порасла је са 1.200 евра по тони на 2.000 евра по тони. Након скоро шест месеци, тренутна цена сировог уља је снижена и креће се од 1.200 до 1.300 евра по тони. Такође, варирала је и цена рафинисаног сунцокретовог уља на светском тржишту и износила је и до 3,5 евра по литру, а тренутно на том тржишту цена је снижена и износи око 2,2 евра по литру. Цена јестивог уља на домаћем тржишту, Уредбом Владе Србије је фиксна још од 15. новембра 2021. и новом изменом уредбе ограничена је до 31. августа и износи око 1,35 евра по литру.
Извор: Политика
Фото: Pixabay
