Краставац је једна од економски најзначајнијих повртарских врста, и у свету, и код нас. У Србији се гаји на близу 4.000 хектара. Највећа производња је у Шумадијском региону и у западној Србији, где заузима око 1.500 хектара, следи источна и јужна Србија с око 1.340 хектара, у Војводини се краставац гаји на око 850, а у Београдском региону на око 230 хектара. Србија укупно годишње произведе око 55.000 тона краставаца, што за свежу потрошњу, што корнишона. Значајне количине индустријски произведеног корнишона иду у извоз, у околне земље, а највише у Немачку. И значајне количине свежег краставца извозимо у ову земљу, док у окружење извозимо углавном прерађени, конзервисани краставац.
Наше могућности за извз краставца далеко су веће, не само због квалитета који постижу повртари у Србији, нео и зато што је производна цена код нас знатно мања него у развијенијим европском земљама. Реч је пре свега о учешћу трошкова радне снаге. Дневница помоћног радника у нашим повртњацима, заједно с трошковима превоза, износи око 20 евра, док је исти такав радник у Немачкој, рецимо, плаћен 9 евра на сат.
Разлог за популарност и изузетну траженост краставца у свету лежи у његовој великој нутритивној и лековитој, а малој калоријској вредности. Посебан квалитет краставца је висок садржај витамина Б1, Б2 и, поготово витамина Ц, а од минералних материја на првом месту је магнезијум, што је посебно важно у епидемији коронавируса. Такође, има висок садржај калцијума, фосфора, цинка и гвожђа, што је важно за исхрану малокрвних особа. Занимљиво је да у веома малом садржају суве материје краставац има висок садржај протеина који су састављени од веома важних есенцијалних аминокиселина и њихов садржај је на нивоу од 0,2 до 0,3 посто. Садржи и веома мало уља од 0,1 до 0,2 %, и ова уља се налазе у семену. Како се краставац користи кад почне да се формира биљка, а не његово семе, тај садржај уља је минималан. Садржи значајну количину целулозе 0,1 до 0,2 %, што му додатно даје на квалитету, јер она директно није сварљива у организму, али потпомаже варење и чишћење црева од штетних материја.
Садржај суве материје је веома мали и креће се од три до пет процената, али зато има веома висок садржај воде, од 95 до 97 процената, због чега, као и због садржаја никотинске и лимунске киселине, има изузетно пријатан укус и арому. Садржи и гликозид – кукурбитацин који даје краставцу специфичну арому и укус, али у неповољним условима, с већом концентрацијом кукурбитацина, може имати горак укус. То се обично дешава у периоду високих температура, знатно изнад 39 степени Целзијусових, као и кад нема довољно воде.
Врхунски приноси само у заштићеном простору
Гаји се чак до 61. степена географске ширине, с тим да се на северу углавном производи у стакленицима, пластеницима, а изнад 55. степена и даље обавезно је додатно загревање.
Принос више зависи од места производње, а мање од региона. Врхунски приноси остварују се у различитим облицима заштићеног простора. Тако се у објектима са додатним загревањем приноси крећу од око 50 кг/м2 и уобичајене су две жетве годишње, док је у објектима без додатног загревања најчешће могућа једна жетва, и то на нивоу од око 15 кг/м2. У производњи на отвореном пољу салатних сорти, приноси се крећу на нивоу од преко 10 кг/м2 или преко 100 тона по хектару, док се код краставца корнишона, приноси, уз савремену технологију, крећу од 7 до 10 кг/м2 , односно, од 70 до 100 тона по хектару. Ови приноси су нешто мањи од салатних, јер се класира у три класе за домаће тржиште: прва класа дужине 3 до 6 цм, друга класа 6 до 9 цм и трећа класа 9 до 12 цм. Све преко тога продаје се као салатни краставац и пласира преко зелених пијаца за свежу потрошњу.
Р.Д.Ј.
