Koliko je hidroponska proizvodnja ekonomičnija od geoponske svedoči iskustvo jagodara Nikole Stojanovića iz Velike Krsne u okolini Mladenovca. Ako je za jagodu koja se uzgaja na zemlji potrebno desetoro ljudi za berbu, njemu je dovoljno dvoje za istu tu površinu u hidroponici. Kada pada kiša, jagoda je zaštićena i od mehaničkih udara i nečistoća i odmah po prestanku kiše može da se bere. Sve jagode nalaze sa na visini od jednog metra, a u Nikolinoj proizvodnji ima mesta za oko 16.000 sadnica. Trenutno, posađeno je 14.000. Računica pokazuje da se u hidroponskom uzgoju, u odnosu na klasičan, štedi na radnoj snazi, prihrani i zaštiti. Plodovi ne dotiču zemljište, nisu prljavi i ne dolaze u kontakt s parazitima koji vrebaju iz zemlje, te su zdraviji. Ujedno, nema rezidualnih ostataka u njima, a čuva se i životna sredina. U navodnjavanju i prihrani nema „rastura“, sve se daje direktno u koren jagode, u optimalnim dozama, pa je potrošnja i vode, i hraniva značajno manja. Jedino što se u ovakvom sistemu proizvodnje ne sme desiti je da nestane vode.

Piše: Svetlana Mujanović