– Дугорочне прогнозе и до седам месеци унапред, не могу да кажу да ли ће падати киша одређеног дана, али могу да кажу колика је вероватноћа да ће наредна сезона бити сушна или кишна и да пољопривредници по томе могу да планирају производњу, агротехничке мере или културу коју ће сејати – објаснила је професорка, метеоролог Мирјам Вујадиновић Мандић.
На Пољопривредном факултету у Београду у Земуну одржано је целодневно саветовање „Сезонске прогнозе времена и прилагођавање пољопривредне производње на климатске промене“. Професоркe Зорица Ранковић-Васић и Др Мирјам Вујадиновић Мандић, са Пољопривредног факултета објасниле су због чега се јавила потреба за оваквим саветовањем, до каквих сазнања се дошло на терену и који су то проблеми са којима се наши пољопривредници срећу у току климатских промена.
– Јавила се потреба да пољопривредницима помогнемо да превазиђу проблеме које се јављају током климатских промена. Пре три године на овом пројекту се окупила екипа стручњака, да направимо нешто примењиво што ће пољопривредним произвођачима помоћи у свакодневним активностима. Тим чине колеге са Пољопривредног факултета и Физичког факултета који се баве моделирањем и климом на другачији начин. Из те спреге је произашао пројекат Промис – Програм за изврсне пројекте младих истраживача који финансира Фонд за науку Републике Србије. Ово данас је завршна конференција, саветовање за пољопривредне произвођаче, представнике локалних самоуправа и све оне структуре које су заинтересоване да чују нешто ново – рекла је професорка Зорица Ранковић-Вас, док се по питању битности саветовања у причу укључила и Др Мирјам Вујадиновић Мандић.
Ситуација у виноградима
Зорица Ранковић – Васић са својим тимом стручњака пратила је у виноградима на седам локација у Србији, како је пораст температуре утицао на квалитет зрна и принос.
– Имали смо на седам различитих локација у Србији постављена огледна поља у виноградима код наших виноградара и винара где смо у току вегетације па све до бербе пратили температуру и релативну влажност ваздуха, на основу малих уређаја – лоџера. Пробали смо да нађемо одговор зашто нам је квалитет грожђа такак какав јесте, зашто је принос смањен и какав је квалитет вина које ће бити производено. Оно што подаци са терена кажу је да је вегетациона сезона све дужа. Имамо смањен принос грожђа, оно дехидрира, накупља јако велику количину шећера, пх се мења и има изузетно висок садржај киселина. Кад такво грожђе пошаљете у винарију онда стварате проблем енолозима. Поставља се питање да ли брати петнаест дана раније, јер није у потпуности зрело или сачекати онај други моменат када дехидрира и изгубите принос – само су нека од питања, које по речима професорке Ранковић-Васић, муче виноградаре и винаре у Србији.
– Ово саветовање је битно због тога што већ трпимо штетне последице климатских промена у пољопривреди. Ту су најчешће последице од екстремних временских услова и непољовних временских прилика које се десе у осетљивој фази развоја биљака. Доста тих опасности може да се предупреди одговарајућим планирањем или применом агротехничких мера. Промена климатских услова која се нама чини лагана али је најбржа икада у историји планете земље, нас доводи до тога да морамо да планирамо и будућу производњу, да планирамо да ли ћемо на неком месту да гајимо ратарске једногодишње културе или можда је боље да ту буде вишегодишње воће – изјавила је Вујадиновић Мандић која сматра да су наши људи заинтересовани за иновације и учење, али да су финансије проблем.
– Увек су проблем финансије, мада овакви видови анализа служе и држави да види које активности треба да субвенционише. До пре петнаест година није било противградних мрежа, сада се сваки воћарски засад подиже уз њих. Зато су оваква предавања и овакви скупови битни, да би и држава видела како да реагује. Наши пољопривредници највише осећају климатске промене, они први виде да нема кише, снега, да су суше и осете то по приносима и на крају крајева по свом кућном буџету. Њима треба дати конкретна решења за конкретне проблеме, који су често локални и специфични, омогућити им приступ фондовима и средствима који би могли да им користе – рекла је професорка Пољопривредног факултета Мирјам Вујадиновић Мандић за Добро јутро.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
Учесници саветовања и предавачи
Декан Душан Живковић и академик Федор Месингер, одржали су уводна предавања. Уследила су предавања: – Законска регулатива као основ планирања адаптације на климатске промене – Данијела Божанић, Александар Јововић
– Перцепција малих комерцијалних пољопривредних произвођача на климатске промене и модели прилагођавања – Владе Зарић- Климатске промене и деградација земљишта – Ана Вуковић Вимић
– Водни ресурси и мере адаптације на климатске промене у пољопривреди – Марија Ћосић
– Рејонизација воћарске производње као одговор на климатске промене – Дејан Ђуровић
– Утицај климатских промена и мере адаптације у виноградарству – Зорица Ранковић-Васић
– Гајење резистентних сорти воћака и винове лозе као мера адаптације на измењене климатске услове – Драган Николић
– Посебни системи гајења у ратарској производњи у циљу адаптације на климатске промене – Жељко Долијановић
– Климатски атлас – национални портал за подршку планирању мера прилагођавања на измењене климатске услове – Владимир Ђурђевић
– Сезонске прогнозе и пољопривредна производња – Ана Вуковић Вимић
