Смоква расте као листопадно дрво или грм са широком разгранатом крошњом. Води порекло из топлијих климатских зона југозападне Азије. У зависности од сорте, рађа једном или два пута годишње. Прва берба је обично у јуну, а друга, која је богатија, почиње крајем августа и траје до јесени. Последњи плодови могу да се уберу и у новембру.
Богат и слаткаст укус смокве савршено се уклапа у разне кулинарске креације. Слаже са сланим укусима, попут овчијег или козјег сира, пршуте или шунке. Додаје се јелима од живинског меса, рибе или тестенинама. Од свежих смокава праве се компоти, пекмез и слатко. Гастрономски зналци широм света ово воће комбинују с другим намирницама и тако креирају фантастичне, сасвим нове укусе.
У медитеранској кухињи смокве се често служе као предјело са пршутом и пармезаном, а као посластица најчешће се комбинују са грожђем, орасима, пистаћима, лешницима и бадемима. Свеже смокве филују се сирним намазима, медом и марципаном, кувају у слатком црвеном вину или шећерном сирупу са додатком цимета, ваниле и лимуна.
Драгоцене су и суве смокве. Ове златасте, неодољиво слатке погачице садрже антиоксиданте, витамине, минерале… Благотворно делују на побољшање концентрације, јачање костију, али и у борби против депресије и стреса. Због високог садржаја магнезијума и калцијума, суве смокве јачају имунитет, чувају нервни систем и кости. Представљају прави избор за труднице и жене у постменопаузи. Нутритивно су вредан оброк за спортисте рекреативце и професионалце. У комбинацији с орашастим плодовима могу послужити као идеална ужина.
Са бербом не треба каснити, јер за смоквин плод је карактеристично да време од почетка зрења до презрелости траје кратко – само два до три дана. Плод који остане дуже на стаблу брзо опада и постепено трули. Такође, није добра ни прерана берба. Смокве које се уберу зелене не могу накнадно дозрети. Најбоље је да се време бербе прилагођава намени плодова. За потрошњу у свежем стању беру се потпуно зрели, делимично зрели плодови добри су за конзервисање, односно компоте, а за сушење најбоље је плодове брати када се почну смежуравати на дрвету.
Плодови исте сорте не сазревају истовремено, па се берба обавља у више наврата. Најбоље је да се то ради ручно.
Плодови смокве не подносе складиштење у обичним условима. За ту намену најпогодније су хладњаче. Према наводима стручњака, могу се сачувати до месец дана, на темератури од 0 до 5 Целзијусових степени, уз релативну влажност 85-90 процената и слабу циркулацију ваздуха.
