Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave praznik posvećen Svetoj Trojici, a koji je u narodu poznat i po nazivu Duhovi. Običaj je da se praznik Duhovi obeležava 50 dana nakon Uskrsa, zato se naziva i Pedesetnica.
Praznik se slavi u spomen na događaj koji je opisan u Novom Zavetu, silazak Svetog Duha na apostole. Nosi naziv Sveta Trojica kao simbol Svetog Trojstva – Boga Oca, Sina Isusa Hrista i Svetog Duha. U deseti dan po Spasovdanu, kako je zapisano, začula se huka nalik na snažnu oluju iznad doma dvanaestorice apostola, pojavila se Bogorodica i narod je ugledao jaku svetlost i plamene jezike kako se spuštaju na glave Hristovih učenika.
U hrišćanstvu se smatra da su apostoli, iako ljudi iz naroda i ne mnogo učeni, dobili znanje svih jezika koje do tada nisu govorili i snagu da dovrše delo Gospodnje za spas čovečanstva. Za hrišćanstvo je Pedesetnica početak svega, početak prvog obraćanja Hristovih učenika narodu.
Prema jevanđeljskom predanju, okupljenom narodu prvo se obratio sveti apostol Petar i pozvao ga na pokajanje i krštenje. Kršteno je, kako kaže predanje, tri i po hiljade duša čime su stvoreni temelji crkve koja traje već treći milenijum.
Za ovaj veliki praznik vezuju se mnogi običaji, a u pravoslavne hramove unosi se trava u vreme praznične liturgije i od nje se pletu venci koji se kao blagodet čuvaju u domovima do sledećih Duhova.
Srpska pravoslavna crkva, kao i sve pravoslavne crkve, datum praznovanja Pedesetnice vezuje za Vaskrs, pa i ovaj Gospodnji dan spada u pokretne praznike i obeležava se uvek u nedelju, desetog dana po Vaznesenju.
Duhovi se, kao i Vaskrs i Božić, slave tri dana, pa su u crkvenom kalendaru crvenim slovom obeleženi i Duhovski ponedeljak i Duhovski utorak.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, pod u hramovima pokriva se travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem. Ovaj običaj potiče još od prvih hrišćana, koji su ga pak preuzeli od Jevreja. Jevreji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće grančicama, zelenilom, travom i cvećem.
To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća. Na Duhove u hramu narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće u torbama i tašnama jer veruju da će ih Bog zaštititi od raznih nesreća.
U mnogim mestima Šumade i u drugim krajevima Srbe, kao i među Srbima u rasejanju, tog dana prolazila je povorka krstonoša. U pojedinim mestima litija iz hrama ide i danas do polja i vinograda. Duhovi su praznik nekoliko mesta u Srbiji, a u pojedinim porodicama i krsna slava. Oni su i esnafska slava trgovaca.
Za današnji dan se vezuju brojni običaji i verovanja. U hramovima vernici pletu venčiće od trave koje nose kući za sreću i blagostanje.
Postoji i običaj za koji se smatra da potiče od prvih hrišćana, a smatra se da je ovakav način obilježavanja praznika preuzet od Jevreja. Jevreji su za praznik Svete Trojice ukrašavali kuće i hramove zelenilom i cvećem. Tako se na današnji dan kod nas podovi u hramovima prekrivaju travom, pored zidova se prislanjaju lipe ili grane drugog drveća, a ikone se ukrašavaju cvećem.
NA prvi dan Duhova posećuju se crkve i manastiri. Duhovi se slave tri dana, u Duhovski ponedeljak i Duhovski utorak.
