У селима Старoг Влаха око реке Увац, у коме је новинар Драгољуб Гагричић и прикупио највећи број објављених народних умотворина, шерети и данас „на оку“ држе и „на зуб“ најчешће узимају народне крвопије, бездушне отимаче имовине, чаршијске ћифте и шићарџије,удворице и џабољебе, изроде и однарођене, неспособне и блефере, мутиводе и дангубе, каишаре и каћипреке, витлове и дрзмане, који соле памет и товаре се на народну грбачу. Имају они и „мелеме“ за љубавне јаде, за брачне неспоразуме и неверства, али знају и да чељадету непогрешиво пришију надимак који ће ности целог живота.
– У ломном Старом Влаху, где називи неких планина довољно говоре о суровости предела, народ се непрестано борио са алама и вранама, преживљавао гладне године, трпео зулуме, похаре и бежаније.Тако се на сиротињским огњиштима у врлетима Чемернице, Мучња и Муртенице, у дрлијама Јавора и Златара и на висовима Злартибора, Голије и Јадовника учила Старовлашка школа живота, у којој је свако био печен и варен, податкан и окаљен : да не стане на трулу даску, да не седи на ушима, да не затвара оба ока у сну, да леђима увек нађе ослонац, да чиме не изазове завист…Отуда и лакоћа надмудривања, спремност да се животном ведрином одржи и одбрани у невољи, нападне кад догори до ноката- каже Гагричић.
„Старовлашка ризница“ је светлост дана угледала у издању Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах“ из Београда. Она је и прва књига штампана у оквиру новопокренуте едиције „Огњиште“.
– У Старом Влаху се оскудевало у много чему, изузев у бистринама и чистоћи језика, па тако ова едиција отвара врата и осталим ауторима, сакупљачима умотворина и охрабрује их. Уосталом, не вели народ чудо ради :“На топлом огњишту ватра се брзо распали“ – каже Гагричић.
Спавао дуже од медведа
После свадбе у вечерњим сатима, на којој су домаћини позвали најближе и околни засеок, један од комшија, што је волео да цугне и поседи, заспао за столом. Негде пред зору буде га комшије.
– Ајмо, устани, породила се млада!
Скочи он, бунован, па ће:
– Па ја спавао дуже од међеда?!
Кромпир треће репродукције
– Одличан је кромпир, трећа репродукција!- хвали домаћин под Јавором свој производ купцима семенског кромпира, што обилазе села.
– Па како трећа репродукција ?-упиташе они.
– Сејао га мој ђед, па отац и ево ја – двадесет година бацам у бразду…
Причешће са терасе
Љута што се ћерка удала у село под Мучњем, мајка јој дошла у посету тек после две године, па фали домаћинлук:
– Лепо ти овде, пуна кућа, планинска вода, асфалтни пут, близу школа, а и црква се, видим, гради, можеш литургију да слушаш са прозора.
– Може и да се причести са терасе, колико јој је језик дуг !-добаци свекрва.
ЗАГОНЕТКЕ
Гором иде не шушка, водом иде не бућка.
Увек испред тебе, а не можеш да је стигнеш.
Трчи по зиду, а живо није.
Сав свет обиђох, а један пањ не могох. (Сенка)
Дању клања, ноћу броји звезде. (Сова)
Дању слушкиња, ноћу госпођа. (Метла
Дрвен трбух, кожна леђа, длакама говори. (Гусле)
Зубе нема, руке нема, а опет уједа. (Зима)
На сред куће змајево гнездо. (Огњиште)
Све у кући изгоре, а кућа оста. (Лула)
Црн голуб испод земље гуче. (Раоник)
Шта на глави по свету иде? (Ексер у потковици)
КЛЕТВЕ
Не смирио се као воденичко коло.
Туђе стадо чувао, а своје не имао
У недрима им се змије легле.
Црно ти трње из огњишта рађало.
Шта год радио, на свом срцу дочекао
