Потражња за коштичавим воћем у сталном је порасту и у нашем региону, и у Европи. Да би се повећали приноси и задовољиле потребе тржишта, уводе се бројне мере: нове сорте квалитетних и атрактивних плодова, слабобујне вегетативне подлоге ради повећања приноса по јединици површине, као и одабир најбољих комбинација сорта/подлога. Пред воћарима је стално питање – како повећати и приносе, и комерцијалну вредност плода? Једна од основних и неизоставних помотехничких мера у интензивној производњи јабуке јесте примена биљних регулатора раста, док код коштичавих воћних врста то представља непознаницу.
Пише: др Бисерка Милић, ванр. проф.
Због ризика од измрзавања, проређивање цветова на нашем производном подручју није препоручљиво. С друге стране, потреба за висококвалитетним и крупним плодовима коштичавог воћа све је већа, те се примена биорегулатора у различитим фазама њиховог пораста намеће као једна од могућности за побољшање квалитета плодова и повећање приноса.
Нова сазнања и смернице за воћаре
Тим поводом су на Огледном добру за воћарство новосадског Пољопривредног факултета на Римским шанчевима постављени огледи код трешње, шљиве и кајсије, у оквиру којих је испитиван утицај примене биорегулатора на квалитет плода и на приносе. Истраживање је обављено у засаду који је подигнут 2012. године, покривен противградном мрежом, а наводњава се системом „кап по кап“. Међуредни простор је затрављен и одржава се кошењем, а простор у реду одржава се употребом хербицида. Код трешње на подлози гизела 5 размак садње је 4 x 1,5 м (1.666 стабала по ха). Код кајсије и шљиве размак садње је 4 x 2 м, што укупно износи 1.250 стабала по хектару.
Код трешње оглед је постављен на четири сорте: самит, кордиа, регинаи лапинс. Код кајсије је изабрана новосадска сорта НС4 на подлози џанарика (Prunus cerasifera Ehrh.) и интерподлози црнитрн (Prunus spinosa L.). Код шљиве је оглед постављен на сорти чачанскародна калемљеној на две подлоге (генеративној – џанарика са међуподлогом црнитрн, и вегетативној wavit).
Циљ истраживања био је да се испита утицај примене биорегулатора на квалитет плода код коштичавих воћних врста, укључујући различито време примене и различите концентрације биорегулатора.
Код трешње су третмани примењени у фази прецветавања, код шљиве у периоду када су плодови достигли величину лешника (крај априла/почетак маја). Код кајсије су током 2016. третмани примењени у два термина: у фази када је пречник плодића достигао величину око 5 мм и у фази када је пречник плодића износио око 10 мм (плод величине лешника). У другом термину примењени су само третмани α-нафтилсирћетном киселином и они су у даљем тексту означени са NAA10* и NAA20*.
На основу анализе добијених резултата у 2016. години, у току 2017. године третмани су примењени само у фази кад је пречник плодића кајсије износио око 10 мм. Сви третмани током 2017. године су у даљем тексту поред скраћеног назива третмана означени и звездицом.
Плодови трешње веома су цењени на домаћем, али и на светском тржишту. Маса и пречник плода представљају најважније критеријуме квалитета код ове воћне врсте. Ситни плодови један су од ограничавајућих фактора за њихово успешно пласирање на тржишту.
Употребом биорегулатора код трешње у периоду 2016–2018. дошло се до сазнања да се GA3 и NAA 20 могу користити као третмани који доводе до повећања масе и пречника плода на подлози гизела 5, код свих испитиваних сорти (графикон 1). Забележено је да третман GA3 утиче на повећање масе плода и до 16,7%, а третман NAA 20 до 21,5%. Код сорте регина, услед примене третмана NAA 20, забележено је повећање пречника плода за 10,4% у односу на контролу.
Јачина покожице једно је од најзначајнијих својстава плода трешње које утиче на способност складиштења. Повећањем јачине покожице плода смањује се склоност ка пуцању, појави трулежи проузрокованих фитопатогеним гљивама и побољшава се транспортабилност. Установљено је да биорегулатори значајно могу утицати на овај параметер (графикон 3). Примена третмана GA3 довела је до повећања јачине покожице код свих испитиваних сорти. Третман NAA 20 утицао је на смањење јачине покожице плода код сорти самити лапинс. Насупрот томе, код сорти кордиа и регина у третману NAA 20 забележена је већа јачина покожице плода, у поређењу с контролним плодовима.
Код свих испитиваних сорти забележено је да третмани биорегулаторима утичу на повећање садржаја растворљивих сувих материја (РСМ) и смањење садржаја киселина у плодовима (табела 2).
Чачанска родна још роднија и квалитетнија
Чачанскародна једна је од најзаступљенијих сорти у производним засадима шљиве у Србији, а место је нашла и у сортименту многих европских земаља. Успева у различитим еколошким условима и не захтева опрашиваче. Веома је родна сорта, погодна како за стону потрошњу, тако и за сушење и прераду.
Примена биорегулатора у регулисању родности представља ефикасан и једноставан начин за повећање приноса с одговарајућом величином и квалитетом плода. На графиконима 5 и 6приказан је утицај биорегулатора на висину приноса и масу плода сорте шљиве чачанскародна у 2016. и 2017. години. У обе године истраживања, маса плода била је већа у третманима биорегулаторима. Једино је у 2017. години маса плода у третману BA 50 и GA3 на подлози wavit била мања у односу на нетретирану контролу. Третмани биорегулаторима испољили су стимулативни ефекат на масу плода шљиве на обе испитиване подлоге: џанарика с интерподлогом црнитрн и wavit, што потврђује њихову ефикасност. Највећи приноси сорте чачанскародна током истраживања забележени су у третманима бензиладенином на обе подлоге, што потврђује утицај бензиладенина на повећање висине приноса.
Највећи садржај растворљивих сувих материја (РСМ) и укупних киселина у плодовима измерен је у третману GA3, а најмањи у плодовима с контролних стабала (табела 3). Изузетак су били плодови убрани са стабала калемљених на подлози џанарика с интерподлогом црнитрн, код којих је највећи садржај киселина био у третману BA 100, а најмањи у третману GA3. Већи садржај РСМ и киселина у плодовима чини их погодним за употребу у свежем стању, али и за све видове прераде.
У табели 4. приказан је принос шљиве по третманима у 2017. и могућност повећања прихода услед њихове примене. Можемо запазити да су највиши приноси и добит остварени у третманима бензиладенином, што у потпуности оправдава његову примену с економског аспекта. Поред тога, позитивно су утицали на масу плода, садржај растворљивих сувих материја и киселина, те се његова примена у интензивним засадима шљиве може препоручити као редовна помотехничка мера.
Утицај момента примене на крупноћу плода кајсије
Захваљујући атрактивном изгледу, складном односу хранљивих састојака и високој хранљивој и употребној вредности, кајсија заузима значајно место међу коштичавим воћним врстама. У многим земљама, при подизању интензивних засада предност се углавном даје локалним сортама. Последњих година у плантажним засадима Војводине најзаступљеније су новостворене новосадске сорте НС4, НС6, новосадскародна и новосадскакасноцветна, признате 2004. године. Сорту НС4 карактеришу позитивна својства у погледу касног цветања, родности и крупноће плода. Поред погодности за стону потрошњу, с високим уделом сувих материја, одлична је и за сушење и прераду.
Правилан одабир сорте и избор одговарајућег третмана пре бербе могу у великој мери да побољшају квалитет плодова. У интензивној производњи, применом биљних регулатора раста регулишу се бројни физиолошки процеси воћака, постиже се бољи квалитет плода, повећава се складишна способност и регулише родност и бујност стабала. Један од главних параметара приликом оцене квалитета је маса плода. Резултати испитивања у 2016. години показују да је једино третман NАА 20 примењен у фази када је пречник плода износио око 10 мм (у даљем тексту означен као NАА 20*) имао за 4% већу масу плода у односу на контролу. У свим осталим третманима маса плода била је мања, а с обзиром на веома малу разлику између NАА 20* и контроле, можемо закључити да третмани биорегулаторима током 2016. године нису имали утицаја на масу плода. Међутим, укупан број плодова на контролним стаблима био је два до три пута мањи у односу на плодове из третмана. С обзиром на то да су маса плода и оптерећеност стабала обрнуто сразмерни, могли су се очекивати крупнији плодови на контролним стаблима. У 2017. години, када су стабла била уједначене оптерећености, сви третмани биорегулаторима позитивно су утицали на масу плода. Највећи утицај на повећање масе плода (28% у односу на контролу) имао је третман NАА 20*. У другој години испитивања третмани NАА 10* и BА 100 оправдали су примену, с обзиром на то да је маса плода у овим третманима у односу на контролу била за 24% већа.
Моменат примене третмана је од кључног значаја за испољавање ефеката примене биорегулатора код кајсије, а најбољи је када пречник плодића достигне величину око 10 мм. За повећање масе плода најбоље је користити α-нафтилсирћетну киселину у концентрацији 20 мг Л-1, у фази када је пречник плода 10 мм (фаза величине лешника).
