Вјекославу Јоксимовићу, полицајцу из Пријепоља, радују се и птице и звериње. А и како не би, када им је он највећа подршка у дивљини. Захваљујући Јеки, како га пријатељи зову, белоглави супови, медведи и друге дивље животиње имају редован оброк у природи, а беспућа Јадовника и клисура Милешевке сигурно су им уточиште, па их је овде све више.
Текст и фото: Жељко Дулановић
Са групом занесењака, какав је и сам, Вјекослав је пре десетак година основао Удружење „Јадовник – оаза нетакнуте природе“. На шумском пропланку на Кашану, небу под облаке, формирали су хранилиште на које редовно износе кукуруз, угинуле животиње и кланични отпад. Овде, на око 1.300 метара надморске висине, јадовнички ренџери волонтери су поставили и видео-надзор, како би сазнали више о навикама и кретању птица и звериња које долазе по оброк у ову мензу под отвореним небом.
„Небески краљ“ поново шири крила
За ових 12 година колико хранилиште ради, на Кашан смо истерали око 400 тона кланичног отпада и лешина угинулих животиња, а дивљачи редовно сервирамо и кукуруз, отприлике око тону годишње. На хранилиште наизменично долазе три мрка медведа, редовни су и јазавци, лисице, гавранови, повремено вукови и дивље свиње. Често скривени у шуми чекају да им истоваримо храну па да приђу и једу – прича Вјекослав.
Доласку чувара природе највише се, међутим, веселе белоглави супови, због којих је хранилиште и отворено. У литицама кањона Милешевке данас се гнезди 65 парова, па је уз оближњи Увац ово једна од највећих колонија орла лешинара у Србији. А, пре само неколико деценија ова птица, коју због заносног лета с правом зову „небески краљ“, била је пред изумирањем.
Чим спазе наш камион, орлови се дижу с литица у небо и почињу да круже изнад Кашана, јер знају да им стиже ручак. Окупе се око хранилишта и чекају. Захваљујући редовном оброку, број ових птица је дуплиран, што сматрам једним од својих највећих успеха. Због свог начина исхране белоглави супови су познати и као чистачи природе и од њих цела заједница има користи – каже Јоксимовић.
