Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ВОЋАРСКА НЕИСКОРИШЋЕНА ШАНСА СРБИЈЕ: Рибизла устукнула пред малином

ВОЋАРСКА НЕИСКОРИШЋЕНА ШАНСА СРБИЈЕ: Рибизла устукнула пред малином

113

Иако је Србија своју позицију на тржишту јагодастог воћа практично почела да гради јагодама, све се више прича о рибизлама као шанси за наше воћаре. Рибизла је релативно скромних захтева за гајење и мање је радно интензивна у односу на све друго јагодасто воће. Поред тога, рано и редовно рађа, скромних је технолошких захтева у погледу нивоа примене агротехничких и помотехничких операција, као и степена обучености и знања произвођача. Лако се прилагођава различитим агроеколошким условима, а висок квалитет и хранљива вредност плодова, посебно код црне рибизле, научно је и стручно потврђен многобројним истраживањима код нас и у свету.

Пише: др Александар Лепосавић

У Србији се црна рибизла (Ribes nigrum L.) најчешће гаји на окућницама у виду појединачних жбунова, док је у веома малом обиму срећемо у производним засадима. Тренутна производња рибизле не задовољава ни домаће потребе, иако у нашој земљи постоје повољни агроеколошки услови за њено гајење.

 Без великих улагања

Седамдесетих година двадесетог века производили смо преко 20.000 тона на више стотина хектара. Рибизла је комерцијално гајена на подручју градова Пожегe, Ариља и Гуче, а у мањој мери у околини Чачка, Ваљева, Косјерића и на планини Власини. Након тог периода површине под рибизлом се нагло смањују, због оријентисаности произвођача на гајење пре свега малине, чија је производња имала већи комерцијални ефекат, али и других воћних врста из групе јагодастог воћа.

Поред комерцијалног, проблем у производњи црне рибизле је постојао и због увоза зараженог садног материјала у периоду кад се радило на омасовљењу гајења овог воћа код нас. Због присуства одређених вируса, родност у засадима била је испод свих очекивања, па су и произвођачи изгубили економски интерес за њено гајење.

Када се говори о исплативости улагања у рибизлу, треба имати у виду и конкурентност наших произвођача у светским оквирима. Упркос повољности агроеколошких чинилаца у великом делу наше земље, конфигурација терена и уситњеност парцела утичу на смањену могућност механизовања финалне и најкритичније фазе у производном циклусу, а то је берба. Примера ради, у Пољској, која је други светски произвођач рибизле у свету, берба плодова је доминантно механизована и као таква значајно јефтинија него када се обавља ручно.

Рибизла у технолошком погледу није претерано захтевно воће. Треба имати на уму да, као биљка прохладнијег климата, рибизла воли подручја у којима су израженије разлике између дневних и ноћних температура. Зато приликом планирања садње треба избегавати локалитете који су током читавог дана, а посебно у поподневним сатима, изложени директном утицају јаког осунчавања. Због извођења агро и помотехничких третмана, пожељно је одабирати благо нагнуте терене, а избегавати оне на којима лежи вода. У већини случајева новац није ограничавајући фактор за заснивање засада под рибизлом, јер су улагања и неопходна опрема далеко мања у односу на инвестиције у засаде јабуке или високожбунасте боровнице.

Рибизли највише одговарају дубока (више од 1 м), растресита, добро пропустљива, средње тешка (50% глине), плодна (с око 4-5% хумуса), умерено влажна, слабо кисела земљишта (pH од 5,5 до 6,5), с повољним водним ваздушним и топлотним режимом. Од постојећих типова земљишта у нашој земљи ове услове углавном имају смеђа, слабо кисела земљишта на палеозојским шкриљцима, гајњаче, антропогенезиране смонице, дубоки алувијални и делувијални наноси, у којима преовлађују ситније фракције и које имају и мањи садржај глине и старије шумске крчевине.

С обзиром на велику распрострањеност земљишта типа смоница, потенцијални произвођачи морају имати у виду да оваква земљишта имају веома неповољне водно-физичке особине, да при влажењу јако бубре, а у сувом стању се стврдњавају и пуцају. Због тога саднице рибизле, гајене на њима, наизменично пате од недостатка воде и ваздуха, заостају у развоју, а плодоношење код таквих биљака је далеко од биолошког потенцијала.

Поједини стручњаци наводе да се рибизла може гајити и на земљиштима слабијег квалитета. Међутим, на оваквим земљиштима не може се постићи принос и квалитет плода који се траже на тржишту.

Зато је за воћаре важно да знају да за производне засаде рибизле не одговарају:

земљишта која садрже више од 60% глине, јер су слабо пропустљива за воду и ваздух;

песковита земљишта (преко 70% песка), јер слабо задржавају воду и сиромашна су хранљивим материјама;

кречна земљишта, због недостатка гвожђа и магнезијума, што је узрок за појаву хлорозе лишћа и смањења раста изданака;

свеже крчевине, јер је земљиште на њима често заражено штетним гљивицама;

јако закоровљена земљишта;

плитка, тешка, збијена, забарена и сува земљишта; и

земљишта с високим нивоом подземних вода.

Стижу родније и отпорније сорте

Последице раније непрепознатљивости рибизле, веће тражње малине, купине и јагоде, а у последње време и високожбунасте боровнице код домаћих откупљивача, присутне су и данас. Због тога је и интересовање произвођача за инвестирање и подизање нових засада рибизле код нас на веома ниском нивоу и заиста су ретки примери савремених, лепо уређених плантажа који се одржавају током дужег низа година.

Од сорти црне рибизле, једна од најпопуларнијих у свету и код нас је Титанија. Поред ње, гаје се и сорта створена у Институту за воћарство под именом Чачанска црна, старије шкотске сорте Бен ломонд, Бен нивис и Бен конан. У последње време велико интересовање у земљама Источне Европе влада за неколико сората пољског истраживачког центра у Скерњевицама, а најпознатије су Тисел и Тибен. У Институту за воћарство у Чачку тренутно се испитује неколико хибрида црне рибизле, чији је циљ при стварању, поред родности и квалитета плода, био и појачана отпорност на пепелницу и штетне инсекте, који често праве велике проблеме у производњи.

Када је у питању црвена рибизла, због високе родности и квалитета плода, стандард представља холандска сорта Ровада, а гаје се и Рондом, Џунифер, али још увек и стара немачка сорта, код нас препозната као Индустрија (Heinemanns Rote Spatlese). Бела рибизла се веома мало гаји, а од сорти присутне популарне су Примус, Бланка и Зитавиа.

Сорта Тисел за машинску бербу

У поређењу с већим бројем других воћних врста, гајење рибизле је много мање захтевно, али све што важи за друго воће, важи и за рибизлу. Проблем радне снаге и овде је изражен, посебно за бербу. Отуда тенденција у свету да се и систем гајења, и сорте прилагоде машинском убирању плодова. То подразумева формирање жбунова на нешто већој висини, јер машине углавном не успевају да уберу ниже биљке. Овај начин бербе изискује и гајење сорти које једновременије сазревају и у том погледу се на истоку нашег континента посебно истакла сорта Тисел.

Фолија изазива прегревање земљишта и корена

Рецимо нешто и о различитим приступима у одржавању земљишта којима се смањује потреба људског рада. Најчешће се у првој години на читавој површини примењује чиста обрада (јалови угар), док се у каснијој обради користе различите варијанте, као што су јалови угар у реду и затрављивање и кошење међуредног простора, затим малчирање редног простора и затрављивање међуредног. За малчирање редног простора користе се различити органски материјали или фолије, а искуства су различита, нарочито у погледу коришћења фолија. Показало се да примена фолија има позитивне ефекте на сузбијање корова, али да, нарочито фолија тамније боје, током сунчаних дана изузетно лоше утиче на биљке због прегревања земљишта и кореновог система. Штетно деловање прегревања биљака и немогућности успостављања нормалног кондиционог стања у засадима је све израженија појава последњих година, због чега се овакви материјали све мање користе.