Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ VOĆARSKI DANI I DIVANI “DOBROG JUTRA“ (3): Pre zasnivanja voćnjaka: Kako izbeći...

VOĆARSKI DANI I DIVANI “DOBROG JUTRA“ (3): Pre zasnivanja voćnjaka: Kako izbeći skupe greške

243691

Piše: Prof. dr Zoran Keserović

Podizanje voćnjaka je složen i odgovoran posao kojem se mora prići krajnje ozbiljno. Imajući u vidu da su voćke dugogodišnje kulture, greške učinjene pri podizanju zasada se kasnije teško otklanjaju i uz velike materijalne troškove. Zato se pri podizanju, pogotovo savremenih intenzivnih zasada, mora obratiti pažnja na sve činioce koji direktno ili indirektno utiču na rast i rodnost voćaka.

Pre nego što se pristupi zasnivanju voćnjaka, moraju se proučiti prirodni uslovi sredine i neki ekonomski pokazatelji.

Zemljište privesti kulturi

Od prirodnih uslova sredine posebno treba obratiti pažnju na zemljište, klimu i položaj zemljišta na kome će biti podignut voćnjak, a od ekonomskih pokazatelja na blizinu saobraćajnica, tržište i mogućnost plasiranja planirane proizvodnje. To su osnovni preduslovi za dobar izbor voćne vrste, sorte, veličine zasada i odnosa pojedinih sorti u zasadu. Ako su svi ovi uslovi ispunjeni, onda se pristupa pripremi zemljišta za podizanje zasada.

Savremene zasade treba podizati samo na zemljištima koja su prethodno privedena kulturi. Potrebno je da se zemljište prvo očisti od šiblja, dugogodišnjeg korova, raznih žila i da se izvrši ravnanje terena kako bi se olakšala obrada zemljišta i sprečilo zadržavanje vode u depresijama.

Preporučuje se da se na zemljištu na kojem se želi podići voćnjak 2 do 3 godine gaje, ako je to moguće, pretežno leguminozne biljke. Na parcelama na kojima se želi podići voćnjak, mogu se godinu dana pred sadnju gajiti ratarske kulture koje ranije stižu, kako bi se zasejale neke leguminozne biljke koje brzo rastu i mogu biti zaorane prilikom rigolovanja.

Priprema rigolovanjem

Pre samog rigolovanja potrebno je izvršiti fizičku i hemijsku analizu zemljišta. Hemijskom analizom zemljišta se ustanovljava sadržaj humusa, lakopristupačnog kalijuma i fosfora, sadržaj ukupnog azota, sadržaj kreča, kiselost zemljišta itd. Za savremenu intenzivnu voćarsku proizvodnju zemljište treba da ima 50 do 70% gline, najmanje 3% humusa, 15 mg lakopristupačnog fosfora i 25 mg kalijuma, najviše 6 do 8% ukupnog kalcijum-karbonata. Kiselost zemljišta treba da se kreće u granicama pH 5 do 7 u KCl.

Ukoliko ovi uslovi nisu ostvareni, mora se pristupiti popravci ili agromeliorativnom đubrenju voćaka. Ako je količina humusa u zemljištu mala, treba dodati odgovarajuću količinu stajnjaka. Za povećanje humusa od 0,1% u sloju zemljišta od 40 cm potrebno je dodati 2 do 3 vagona stajnjaka po hektaru. U nedostatku stajnjaka može se koristiti zelenišno đubrenje. Za povećanje 1 mg lakopristupačnog kalijuma i fosfora u 100 g suvog zemljišta, potrebno je dodati 60 kg po hektaru fosfora i kalijuma. Ukoliko su zemljišta kiselija, potrebna je kalcifikacija, a ako  sadrže više kreča, neophopdno je zakiseljavanje. Za kalcifikaciju se koristi najčešće mleveni krečnjak (kalcijum karbonat CaCO3), a može i negašeni i gašeni kreč.

Ako se pri meliorativnoj popravci zemljišta unese i stajnjak, onda količinu mineralnih đubriva treba smanjiti za 10 do 30%. Kada se izvrši rasturanje organskih i mineralnih đubriva, pristupa se rigolovanju ili dubokom oranju zemljišta. Dubina oranja zavisi od voćne vrste koja se sadi, podloge i tipa zemljišta. Dubina rigolovanja se obično kreće od 40 do 70 cm. Ono se obavlja rigoler plugovima. Ukoliko je oranični sloj plitak, preporučuje se obrada oranjem do 30 cm a zatim podrivanje cele površine na dubinu od 60 do 70 cm. Ukoliko se ne poseduju plugovi za rigolovanje, onda treba koristiti jednobrazni plug i izvršiti što dublje oranje. Ne treba rigolovati previše vlažno ili suvo zemljište, već je najbolje da bude umereno vlažno. Ako su tereni pod većim nagibom, onda se mora pristupiti pravljenju terasa ili vršiti rigolovanje u pravcu redova širine 2 do 3 m.

Rigolovanje je najbolje obaviti u avgustu ili septembru, mada ako je lepo vreme moguće je obaviti i u oktobru, pa i početkom novembra. Posle rigolovanja,  zemljište treba ostaviti 1 do 2 meseca da se lagano slegne. Po sleganju zemljišta, ako se sadnja obavlja u jesen, treba obaviti finu pripremu. Ako se sadi u proleće, tada se fina priprema obavlja u toku februara ili početkom marta. Izrigolovana površina prvo se priprema teškim tanjiračama, a neposredno pred sadnju se prolazi setvospremačom ili drljačama.