Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
По профитабилности, у Србији се издвајају следеће воћне врсте: боровница, јабука, јагода, малина и трешња, али перспективу имају и вишња, а поготову крупноплодне сорте, кајсија, леска, орах и крушка, као и шљива, купина и бресква. Србија има погодне агроеколошке услове за воћарску производњу, традицију и искуство у гајењу воћака и производњи садног материјала и одличан квалитет плодова. По увођењу савремених технологија издвајају се следеће воћне врсте: боровница, јабука, трешња, малина и јагода, где се по технологији можемо поредити с најразвијенијим воћарским регијама света, али и по приносу који остварујемо по хектару.
Нове технологије смањују ризик
Воћарска производња у Србији највећим делом се обавља на отвореном. Без обзира на ниво улагања у производњу, ризик од губитка приноса услед дејства фактора спољашње средине увек постоји, и посебно долази до изражаја у појединим годинама, када се јављају ниске зимске температуре, пролећни мразеви, велике количине падавина, екстремна суша, град и у последње време олујни ветрови. Услед глобалних промена климе овакве екстремне године све су чешће. Повећањем интензивности производње путем инсталирања система за наводњавање, противградних мрежа, анти-фрост система и др. смањују се ризици по принос. Међутим, ради се о скупим инвестицијама које су рентабилне једино у агроеколошким условима који одговарају одабраној воћној врсти.
Боровница је тренутно најисплативија. У Србији се гаји на 2.500 ха, с теденцијом даљег раста. Стиже за бербу од почетка јуна и сезона бербе траје до треће декаде јула. Приноси се крећу код произвођача са слабијом технологијом између 8 и 9 тона/ха, а код произвођача са савременом технологијом и преко 15 тона/ха. У 2019. години извезено је око 1.226,6 тона боровнице, а у 2020. години 2.923,9 тона у вредности 16,5 милиона евра. Водећа сорта у србији је Duke, а нешто мало су заступљене и сорте Bluecorp и Ozark Blue.
Друга воћна врста по оствареном профиту по ха је јабука. Код ње је највише урађено на увођењу савремених технологија, подлога и сорти. Јабука је јако захтевна воћна врста што се тиче технологије, али је високоакумулативна и захтева око 750 до 800 часова људског рада по хектару. Ако томе додамо и класирање јабуке, где где за 200 тона треба 1.500 часова, онда је све јасно колико јабука ангажује радне снаге. Само од извоза јабуке Србија годишње зарађује преко 120 милиона долара.
Код јагоде у савременој технологији узгоја на гредицама и фолији инвестиција по хектару износи око 15.000 евра, повраћај око 50 одсто од субвенција државе и Покрајине, две године траје берба. Чиста зарада је од 7.000 до 12.000 евра по години, зависи од сезоне.
За заснивање засада малине са противградном мрежом потребно је издвојити око 30.382,00 еура по хектару. С приносом од 12 тона по ха и с просечном ценом од 1,6 евра, инвестиција се отплаћује у четвртој години, ако се не рачунају подстицаји од стране државе. Малина се у Србији гаји на око 21.000 ха и годишња производња је преко 95.000 тона, а рекордна производња је била 2011. око 110.000 тона и 2017. око 109.000 тона. У 2020 години из Србије је извезено око 91.293,5 тона замрзнуте малине у вредности од 212,7 милиона евра, док је свеже извезено преко 1.419,4 тоне у вредности од 2,4 милиона евра, док је рекордни извоз свеже малине био 2013. око 8.000 тона. Водећа сорта малине је Вилламет, али у последње време доста се сади сорта Meeker, Tulamen En Rosandira и Amira. У сезони малине Србија може да понуди на тржишту свежу малину од половине јуна па до краја јула, и то сорте Villamet, Meker и Tulamen. Једна сложена задруга у Западној Србији може да понуди око 100 тона плодова врхунског квалитета сорти En Rosandira и Amira, с временом бербе од почетка августа па до краја октобра.
Код трешње инвестиције у савремен засаде са противградним системом, фертииригацијом, савременим сортиментом на подлози Гизела 5 су велике, а повраћај уложених средстава је за 5 до 6 година.
