Bez obzira na to kako je zvali, svi je podjednako pamte kao slasno voće detinjstva na ničijoj zemlji, koje je svako mogao da bere i jede koliko je hteo.
Dženarika se kod nas koristi uglavnom kao podloga za kalemljenje drugih sorti šljiva i kajsije. Milionima godina razmnožava se iz semena i svaka jedinka je posebna. Zato iz njih mogu da se selekcionišu genotipovi za stvaranje budućih sorti.
Sadrži selen, A, B i C vitamine, fosfor i magnezijum, etarska ulja, pektin, celulozu i organske kiseline. U narodnoj medicini dženarika se koristi kao sredstvo protiv opstipacije, kod bolesti srca, jetre, visokog krvnog pritiska.
Okrugla divlja šljiva, koja izrasta gde god se baci koštica, verovatno je jedino voće koje ima ubedljivo najviše imena u Srbiji. U centralnom delu zemlje zovu je piskavac, u pomoravlju dženarika, u Vojvodini ringlov. U pojedinim delovima Srbije zovu je i purkača, migoljac, repljanka, jaralika… I ko zna koliko još naziva ima. Mi ćemo je u ovoj priči zvati dženarika i ovo je oda korisnoj biljci, bez koje ne bismo imali na trpezi mnoge druge voćne vrste.
Bez obzira kako je zvali, svi je podjednako pamte kao slasno voće detinjstva na ničijoj zemlji, koje je svako mogao da bere i jede koliko je hteo.Stručnjaci kažu da zbog te lakoće nicanja dženarika više ima status korova nego voća. Ali, dodaju da je to u krajnju ruku nepravedno. Ringlov (Prunus cerasifera) je termin francuskog porekla i podrazumeva drugi naziv za divlju šljivu, odnosno vrstu kalemljene krupne šljive.
Daleko od puteva i zagađivača
-Gradskoj deci dženarika ponekad bude jedino voće koje vide na grani. U selu, trešnje su najčešće nečije i njihovo branje može da bude rizično, a dženarike su uvek ničije i možeš da ih bereš koliko hoćeš. Prosto, one pripadnu onome ko ih prvi ubere. Jedna takva oduvek stoji na međi mog i još dva imanja. Prvi komšija joj je stari hrast ,star 300 godina i moj vinograd. Odgovorno tvrdim da ta voćka nikada nije prskana i kilometrima je udaljena od puteva i zagađivača – priča nam Zoran Stevanović, vinogradar iz sela Žirovnica kod Batočine.
Upravo kod njega na imanju primetili smo žute, sjajne plodove koji su nas podsetili na detinjstvo. A kada se obrati pažnja, dženarike ćete videti na svakom koraku, malo sakrivene u vrzinama. Pomislite da daju ukusne i zdrave plodove koji većinom istrule u prirodi. Marija Ivanović, stručni saradnik i savetodavac zavoćarstvoizKragujevca, kaže da grešimo.
- Dženarika je vrsta šljive, poreklom sa Balkana, koja se koristi uglavnom kao podloga za kalemljenje drugih sorti šljiva i kajsije. Milionima godina razmnožava se iz semena i svaka jedinka je posebna. Zato iz prirode, iz dženarike mogu da se selekcionišu genotipovi za stvaranje budućih sorti. Dženarike u prirodi možemo razlikovati po boji, krupnoći, ukusu i vremenu zrenja. Zato, uz njihovu pomoć možemo da stvorimo sorte koje će sazrevati od sredine juna do sredine oktobra. A to je četiri mesecaberbe i prerade – kaže Marija Ivanović.
Ceo tekst pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 569.
B.N.
Dobro jutro broj 569 – Septembar 2019.
