Тренутна пошумљеност Војводине, према Националној инвентури шума из 2008. године, износи 7,1%. Како кажу у ЈП Војводинашуме, у току је нова национална инвентура, па ћемо „релативно брзо имати нове податке о стању шума на националном нивоу“. Ипак, очекивања су да неће бити значајних промена у површини под шумом – до 1% повећање. Ово је незадовољавајуће.
- Оптимална шумовитост је процењена на основу постављеног циља обезбеђења просечне површине шума и заштитног зеленила на нивоу од 0,16 ха по глави становника, чиме би се приближили стандардима развијених земаља у Европи. Према овом, шуме би у Војводини требало да заузимају површину од 308.045 ха, тако да би у том случају шумовитост Војводине са садашњих 7,1% била повећана, односно подигнута на 14,32% – каже за еКапију извршни директор за шумарство, екологију и развој у ЈП Војводинашуме др Марко Маринковић, дипл. инж. шум.
Структура овако подигнуте шумовитости била би: - површина шума 193.621 ха;
- површина заштитних засада у пољопривреди 84.196 ха;
- заштитни засади у водопривреди 4.147 ха;
- заштитни засади уз саобраћајнице 4.426 ха и
- заштитно зеленило у насељима 21.055 ха.
Овакав подухват подразумева неколико предуслова који морају бити испуњени. Пре свега, потребно је дефинисати и определити које су то конкретне површине на којима би се пошумљавало (потребно је 170.000 ха нових површина), а потом решити њихов имовинско правни статус, дефиинисати ко ће бити корисник, ко ће бити задужен за управљање или газдовање, динамику пошумљавања и тако даље. - У односу на чињеницу да је потребно пошумити дупло више површина него што сада имамо, као и да је предуслов испунити све (пред)услове, јасно је да се ради о вишедеценијском послу – истиче Маринковић.
Војводини недостају површине погодне за пошумљавање
У односу на територију АПВ основни изазов је недостатак површина погодних за пошумљавање. Дакле, нема јасно дефинисаних парцела које су опредељене за пошумљавање. - Проналазак и дефинисање површина јесте питање које треба усмерити на више инстанце, то јест на Владу Србије и Покрајинску владу, односно на некога ко одлучује о намени простора. ЈП Војводинашуме је само корисник шума и шумског земљишта, и газдујемо само оним површинама које су нам стављене на располагање – истиче саговорник.
Додаје да је, што се Војводине тиче, јасно да неко мора да се одрекне површина које би се користиле у намену пошумљавања. То и јесте суштински проблем и прва непремостива препрека. - На пример, пракса је показала да „пољопривреда“ не жели да се одрекне својих површина. Даље, постоји реаалан проблем са подизањем ветрозаштитних појасева дуж путева И и ИИ реда, јер Закон о саобраћају не дозвољава засаде у близини пута. Чак су нам из надлежног покрајинског секретаријата за саобраћај тражили да неке своје шуме уклонимо или удаљимо од путева, итд – наводи.
Проблема има још
Један од проблема је и што су шуме погођене климатским променама и новим болестима које се јављаљу. - У том смислу имамо проблеме са сушењем шума. Шумарска струка и наука свакодневно раде на тим проблемима и покушавају да их на адаптиван начин ублаже или отклоне – каже Маринковић.
У АПВ је специфично то што су шуме наслоњене на урбне средине, па је проблем узурпацје, или, чак легално смањење површина од стране грађевинске индустрије, евидентан. - Такође, морам да поменем да је, неретко, неразумевање јавности у вези са одређеним захватима који су неопходни у шумама отежавајући фактор редовном газдовању шумама, као и очувању здравог шумског фонда. Овде мислим пре свега на редовну обнову шума (различити видови сеча), као и санитарне или проредне сече – наводи наш саговорник.
Извор:еКапија
