Врањанке су ове зиме поред стандардног зелениша, чешће него иначе, на пијаци имале прилику да купе младе коприве од којих знају да месе фантастичне пите. Овоме је, кажу, кумовала блага зима која је лековиту биљку раније измамила на површину. Знајући колико је пуна витамина и колико је у ово доба године благодатна за људски организам, куповале су је не питајући за цену. Код куће су, оправши је, одмах кретале са спремањем пите.
То чине тако што најпре од једног килограма брашна, кашичице соли, млаком водом замесе мекано, глатко и округло тесто, које пошто га добро обраде оставе на столу да одстоји још пола сата. Чим истекне време тесто поделе на две јуфке и ставе у плех подмазан угрејаном мешавином свињске масти и зејтина, а пошто их мало растање руком поново их премажу уљем, прекрију фолијом и оставе још двадесет минута да одмори.
Док тесто одмара припремају фил за питу. Најпре у једну посуду ножем ситно исецкају коприве тежине око 500 грама и омањи струк празилука, а потом у то додају 400 грама тврдог крављег сира, 4 јаја, чашу јогурта и на крају све заједно добро помешају. Кад је и фил готов рукама развијају коре од јуфки на дугачком столњаку. Искусним домаћицама увек пође за руком да развију кору величине коју пожеле без цепања. Тако развијену кору оне најпре премажу уљем, а потом на њиховим крајевима ставе фил и подизањем столњака уролују у ролну.
Ову питу већина врањских домаћица пече у рерни шпорета на дрва. Испечену питу обавезно одозго мало попрскају млаком водом, како би додатно омекшала, потом је прекрију памучном крпом и оставе да се прохлади. Укућанима је сервирају уз чашу јогурта, а на столу многих се нађе и бокал са соком од Коприва, које су направиле тако што су 80 врхова коприве потопиле у четири до пет литара воде у коју су претходно ставиле килограм исецканог лимуна и два лимонтуса и пустиле да одстоји 24 сата.
Текст и фото: Гордана Настић
