Пише: Светлана Мујановић
Кад природа утоне у зимски сан, а воћари мало предахну, време је да се крене у велику визиту воћњака, да се уз помоћ лупе, визуелно прегледају коренов врат, дебла, гране, гранчице, а мало завири и у опало лишће. Тако ће се открити сви уљези којима није место у воћњаку, а који су на стаблима или испод лишћа пронашли свој зимски дом. Ваља обавити зимски преглед и утврдити које штеточине се током следеће вегетације могу очекивати у воћњаку и против којих ће, ако се на време не униште, бити неопходна појачана заштита.
После прегледа и резидбе, ради се и зимско прскање. Најчешће се користе препарати на бази минералних уља којима је придодат бакар. Воћари који су већ набавили минерално уље или им је препарат остао од прошле године, не треба да га баце. За наредну годину већ ваља размислити да се минерална уља замене неким другим препаратима.
Од опалог лишћа, до грана и пупољака
Прво питање воћарске визите јесте где су штеточине пронашле уточиште за свој зимски сан у воћњаку? Ваља прегледати дебла (површине, али и испод испуцале коре), коренов врат, гране (на површини, у пукотинама, на месту гранања, око пупољака), али и опало лишће. Полифагне штеточине, оне које не бирају домаћина, подједнако нападају јабучасте и коштичаве воћке, презимљавају у стадијуму јаја око пупољка. Tо су велики и мали мразовац и црвени воћни паук, или се јаја налазе под штитом угинулих женки – запетаста штитаста ваш, или у јајним леглима, како зиму проводе губар и кукавичја суза. Друга група штеточина презими у стадијуму ларве различитих узраста на стаблу – крвава ваш, калифорнијска штитаста ваш, или формирају зимске гусеничне запретке, како то раде жутотрба и глоговац.
Имајући у виду значај зимских прегледа, стручњаци за заштиту биља воћарима препоручују да обавезно провере присуство јаја лисних вашију, крушкине буве, црвеног воћног паука, појединих штетних лептира попут губара, кукавичје сузе, затим ларве шљивине штитасте ваши, калифорнијске ваши, крваве ваши, запредене гусенице смотавца… Праг штетности, а то је број који показује колико се максимално штеточина може пронаћи на одређеној површини за који није обавезно прскање, мора се утврдити за сваку штеточину да би се донела одлука да ли, када и којим препаратима треба спровести хемијску заштиту. Њихова бројност се може смањити и механичким скидањем јајних легала, гусеничних запредака, одсецањем заражених грана и изданака, стругањем насељене коре… Сви презимљујући стадијуми који се одстране с воћака брижљиво се сакупе и спале или на други начин униште.
По правилу, зимско прскање је неопходно да би се сузбила крушкина бува, а то се мора обавити пре полагања јаја, јер се тада постиже највећи успех, а може знатно и да смањи бројност штитастих вашију. Код осталих воћних врста ефекат зимског прскања уочљив је обично тек када се презимљујући стадијуми штеточина „пробуде“, да би нанета минерална уља дала најјачи ефекат.
Лисне ваши с великим бројем генерација годишње, презиме у облику црних јаја која су смештена појединачно на кори једногодишњих и двогодишњих гранчица. Гранчице за преглед треба узимати са случајно одабраних стабала на више места у воћњаку. Ако се пронађе више од 25 јаја лисних ваши на једном метру гранчица, то значи да се прва генерација може очекивати у критичном броју. Бресквина зелена ваш зимска јаја полаже уз пупољке. Осим лисних, током зиме на воћкама и виновој лози могу се сусрести и колоније штитастих вашију. Већина су полифагне врсте. Шљивина штитаста ваш је једна од највећих штеточина шљиве, а поред ове воћке, напада и винову лозу. Одрасла ваш је љубичастосмеђа, а презими као ларва другог узраста на гранама и стаблу. Врло је отпорна на ниске температуре. Калифорнијска штитаста ваш је изразити полифаг. Најчешће се налази на јабуци, крушки, брескви, рибизли, дуњи, а напада и винову лозу. Узрокује сушење стабла. Ваш има округли тамносиви штитић, а презими као ларва првог или другог стадијума.
Гране у белом паперју нису украс
Последњих година велики проблем у воћњацима прави крвава ваш, а пошто напада најчешће јабуку, негде је називају и јабучна крвава ваш. Презимљава као ларва око кореновог врата на дубини 10 до 15 центиметара, а мањи део се сакрије у пукотине или испод коре дрвета јабуке. Праг толеранције је десет одсто насељених стабла јабуке. Колоније се врло лако запажају, јер одрасле ваши луче белу паперјасту навлаку, и „лепе“ је на ране око пресека, повреде, у пукотине коре… Испод ње сакрију јаја, а касније ту остају и ларве и формирају нове колоније. Иако делује лепо, ова навлака није украс, али је добар показатељ да се штеточина уселила у засад. Сисањем сокова крвава ваш подстиче убрзано дељење ћелија и на оштећеном месту долази до хипертрофије ткива, стварају се гуке, гале… То задебљало ткиво одумире, кора пуца, суши се и стварају се рак-ране на гранама. Њих потом насељавају гљиве – паразити рана и стаклокрилац. Крвава ваш може да поднесе веома ниске температуре, чак и до -27 Целзијусових степени.
Црвени воћни паук презими у стадијуму зимских јаја која су изразито црвене боје. За утврђивање њиховог броја узимају се двогодишње гранчице с по два пупољка. Критичан број у зимском мировању је 1.000 јаја по узорку (на један метар вишегодишње гранчице), односно десет јаја по пупољку, што значи да ако има више, може проузроковати значајне штете. Да се то не би догодило, потребно је контролисати пиљење ларви, а и њихово насељавање на листове. За сузбијање се у вегетацији користе акарициди.
Мољац (минер) округлих мина презимљује у стадијуму лутке у белом кокону који је са два краја везан за подлогу и налази се заклоњен у пукотинама. Критичан број у време зимског прегледа је 10 до 20 лутки по стаблу.
Јабучни цветојед презимљава као одрасла штеточина у воћњаку, док смотавци попољака зиму проводе на воћкамa, као гусенице на заклоњеним местима, или као јајна легла. У земљи пролеће дочекају јабучне, крушкине и шљивине осице, трешњина, крушкина стеница, воћне пипе, а у опалом лишћу минери.
Скривени свет дрвоточаца
Дрвоточац – Cossus cossus на срећу није честа, али је опасна штеточина. Од воћних врста највише напада јабуку, крушку и трешњу. Када је напад јачи, може да осуши воћке. У засадима где се спроводи редовна заштита, он не представља проблем и не јавља се у повећаној бројности. Гусенице, које су и штетне, развијају се у стаблима безмало свих дрвенастих биљака. Најрадије напада оштећена стара дебла и воћке које су под стресом, али када се намножи, не бира превише, убушује се у свако стабло.
Открива га црвоточина на приземном делу и обично се на појединим стаблима види већи број убушења. Косус презимљава као гусеница у деблу. Лептири се могу видети од средине маја до прве половине августа. Јаја полажу у групама до 50 на приземни део стабла у пукотинама коре. Стадијум јајета траје једну до две недеље. Гусенице се два дана развијају на површини, а затим се убушују у стабло. Док су младе живе у групама испод коре. Због скривеног начина живота тешко се сузбија. Бројност се прати феромонским, светлосним клопкама и визуелно, а сузбија се циљаним третирањем приземног дела стабла инсектицидима из групе један и три, то су органофосфорни инсектициди и пиретроиди. Воћари који имају мање засаде практикују да раствор препарата медицинским шприцем убризгају директно у канал из којег излази црвоточина. Ко се одлучи за овакав начин заштите, мора то да ради у рукавицама, а на лицу ваља да има маску и наочари јер су препоручени инсектициди јаки отрови.
Љубичаста пегавост проређује малињаке
Љубичаста пегавост малине коју изазива гљива Didymella applanata без сумње је најопаснија болест овог воћа у нашој земљи. Сматра се једним од главних узрочника пропадања домаће сорте „ваљевка“. Нове сорте, крупнијих плодова, такође су осетљиве на њу, а појачано ђубрење доводи до интензивније заразе. Гљива напада малину и купину, и хибриде који настају њиховим међусобним укрштањем.
Зими, када малињаци и купињаци оголе, изданци поприме сребрну боју због избељивања стабала на којима се уочавају и црне тачке које су у ствари органи за презимљавање и ширење заразе. У вегетацији болест се открива крајем јуна и почетком јула, када се због заразе између нерава на листовима јавља некроза у облику латиничног слова В. Оболели листови се за кратко време осуше, а болест се шири на читаву биљку.
Дидимелу није лако ни једноставно сузбити. Код нас је има без мало у сваком малињаку, а њеној виталности доприноси и човек, небригом. Дипломирана инжењерка Славица Максимовић из Пољопривредне саветодавне службе у Шапцу малинарима препоручује да одмах после бербе уклоне биљке које су донеле род, да се зараза не би пренела на младе ластаре. Како упозорава овај стручњак, не би смело да се после бербе заборави на малињак па и купињак, да се остави да изрођени ластари презиме и да се уклањају у пролеће, како се то обично чини. Такође, у малињацима ваља редовно уклањати корове јер се у закоровљеним засадима болест јаче јавља. С хемијском заштитом у новој сезони се почиње прскањем бакарним препаратима у два наврата, први пут у кретању сокова и други пут пре цветања. Ефикасна мера је и прскање изданака сумпорнокречном чорбом.
Како препознати ервинију
Ервинија (Erwinia amilovora), проузроковача бактериозне пламењаче јабучастог воћа, најчешће се сузбија непестицидним мерама јер, за сада, нема довољно ефикасних бактерицида. Међу њима најзначајније је механичко уклањање оболелих делова биљке. На стаблима на којима је ервинија откривена ваља чешће прегледати гране, у вегетацији и мировању, одрезати све сумњиве делове и спалити их. А откривају је савијени врхови летораста, попут пастирског штапа, црни плодови, рак ране на дебљим ганама и деблу.
Ервинија се током мировања вегетације одржава у рак-ранама које пукотинама могу бити јасно омеђене од здравог ткива или стопљене с њим, и у таквим има много више бактерија него у оним јасно одвојеним од здравог дела. Ране могу бити суве и активне. Из активних у пролеће цури течност, позната као бактеријски ексудат. У повољним условима она се слива низ гране, дебло, мирисом мами инсекте међу којима су најбројније пчеле, оне бактерије покупе с ране и пренесу на здрав цвет, рану другог дрвета и тако се зараза шири.
Код оба типа рак-рана, ваља у мировању вегетације, најбоље од средине децембра до средине марта, јер су у том периоду бактерије најмање активне, започети уклањање заражених делова. Приликом резидбе, потребно је захватити зону од 30цм здравог ткива испод видљивих симптома на тањим, односно 50цм на дебљим гранама. Значајно је, такође, да се приликом резидбе алат дезинфикује 10-постотним раствором натријум-хипохлорита (варикине), или 70-процентним раствором етил-алкохола. Орезане оболеле гране потребно је изнети ван воћњака и спалити. Кратке родне гранчице које се развијају на деблу и скелетним гранама такође треба уклонити да би се избегла инфекција. Ваљало би и да се сви плодови, прескочени у берби, уклоне, јер и они могу представљати значајне изворе заразе у пролеће. Јако заражене воћке треба током зиме искрчити, као и заражена стабла глога, ватреног трна, дуњарице који су у близини воћњака.
Веће пресеке би требало одмах после резидбе премазати калем-воском или пастом од неког бакарног фунгицида.
