Може да се производи директном сетвом семена, зеленим и зрелим резницама, а у неким земљама размножава се искључиво расадом, добијеним сетвом семена на отвореном пољу. Хибридна лаванда може да се размножава само вегетативним путем – резницама или положеницама.
Неопходно је да земљиште буде заштићено од ветра и мраза и да може да се залива. Важно је да не буде закоровљено. Сеје се у јесен или у рано пролеће. У случају пролећне сетве, семе мора да се изложи ниским температурама (јаровизација). Јесења сетва је сигурнија и јефтинија. Семе лаванде ниче споро, те се препоручује сејање с неком биљком која ће обележити редове (салата, бела слачица). На већим површинама сеје се на размаку од 35 до 40цм између редова, а на мањим на размаку од 15 до 20. Опитмална дубина сетве је 0,5 до 1цм у јесен и 1 до 1,5цм у пролеће. Затим, препоручљиво је сабијање ваљком. Почиње да ниче почетком априла, све до почетка маја. Нега расада састоји се у редовном чишћењу од корова (окопавање). Ако су изникле биљке сувише густе, треба их проредити када су у фази четири до пет листова, а извађене биљчице засадити на другу парцелу, на размаку 35×5цм. Расад се залива дватри пута, нарочито после ницања и кошења. Биљке се косе на 8 до 10цм изнад површине земљишта, када су високе 18 до 20цм, да би се бокориле. Потребна количина семена за сетву је 79кг/ха, од чега се добија 600.000-800.000 садница. Плантажа лаванде експлоатише се 15 до 20 година. Хибриди се добро размножавају младим резницама. Ради очувања добрих сортних особина и за добијање хомогених усева, данас се у више земаља (Бугарска, Француска) примењује искључиво овај начин размножавања. У априлу или августу једногодишње резнице ожиљавају се испод фолије или у топлим лејама покривеним стаклом. За скидање резница најпогодније су четворогодишње или петогодишње биљке. На уобичајен начин припремљене резнице забадају се у песак на растојању од 6 до 10цм између редова, а биљке 2 до 3цм, на 4 до 5цм дубине. После заливања, резнице се засењују. Оне које су размножаване у августу, преко зиме је неопходно покрити. Ожиљене резнице се у мају саде у „школу“. Добро ожиљен расад добијен пролећним размножавањем сади се још у току јесени исте године, а размножен у мају, у августу или у јесен сади се идуће године на стално место. На једном квадратном метру добија се 600-800 ожиљених резница. Последњих година хибридна лаванда размножава се резницама ожиљеним на слободном простору. За овај начин размножавања погодна су дубока, плодна, средње везана земљишта, с добрим водним капацитетом, која се по потреби могу заливати. Резнице дужине 12 до 20цм скидају се са старијих жбунова од средине октобра до краја марта. У браздице дубине 18 до 20цм, које су на 35 до 40цм једна од друге, стављају се резнице у размаку од 3 до 5цм, тако да им врх вири 5 до 7цм изнад површине земље. Редови се добро заливају, да би се земља прилепила уз резнице. Празан простор око резнице треба да се попуни песком или тресетом, али тако да остане браздица за сакупљање воде. Површина се одржава без корова и по могућности залива три до пет пута. Чим нови изданци достигну дужину 15 до 20цм, косе се на 8 до 10цм изнад земље, да би се подстакао интензивнији развој бочних изданака. Резнице ће до јесени развити коренов систем и већ у првој години ће расадни материјал имати изванредан квалитет. На 1 ха може да се смести 700.000-900.000 резница, а стручном негом ће се 70 до 80 одсто њих ожилити.
Ожиљене резнице ваде се непосредно пре садње или истовремено с њом. На мањим површинама ваде се ашовом, а на већим одређеним плуговима (у облику слова В). Извађен материјал се до употребе или продаје мора сачувати од исушивања. Расадни материјал се одмах залива, а ако то није могуће, треба га прекрити земљом.
Р.Д.Ј.
