Вашаре данас бије глас да су претрпани гомилама половне гардеробе и технике, дрангулијама и ситницама, те да је све то покварило утисак о изворном значењу такве врста окупљања. Рекло би се да ова тврдња није истинита, јер историја вашара од настанка сведочи да су то увек били важни друштвено- економски догађаји, само су се роба и начин понашања људи временом мењали. Неки од њих одржавају се у континуитету више од два века, а поједини су постали прави брендови без којих би свакодневни живот био сиромашнији.
Вашари у Србији се најчешће одржавају од марта до септембра, увек на отвореном простору, некада у портама цркава. Етнолози кажу да се од настанка на том простору обављала „натурална привредна размена, продаја и куповина стоке и друге робе“. Данас већи део вашарског простора заузимају шатори и тезге на којима се излажу различите ствари, од гардеробе и технике, до намештаја, превозних средстава и робе широке потрошње.
Реч вашар је мађарског порекла и означава пазар, сајам, посао или погодбу. Нешто архаичније име је панађур које потиче од грчке речи. У Лици га још зову пазариште, у Бугарској панађуриште. Некада су то најчешће биле тродневне или вишедневне манифестације на којима се људи окупљају ради трговине, дружења и забаве. На простору Централне Србије одржавају се од 19. века. За време владавине Милоша Обреновића, 1839. године донета је прва уредба о одржавању панађура.
-У то време представљали су изузетно важну, пре свега друштвено-економску, па и културну институцију – каже Мирослава Лукић Крстановић из Етнографског института. Многи од њих прерасли су у много већа окупљања, која превазилазе просторе црквених порти. Једноставно, постали су брендови. Такав је вашар у Руми, који траје скоро три века. Кад неко хоће засигурно да пазари и рачуна на велики избор, отићи ће у Руму.
Овај вашар има традицију дугу 273 године и дан- данас, као и на почетку, окупља продавце, трговце, накупце и купце из целе земље и окружења. Привилегију да се у вароши организује вашар Рума је добила 20. јула 1747. године од царице Марије Терезије.
Културно благо Србије
Етнолог Сузана Лазаревић упутила је Националном комитету за нематеријално културно наслеђе у Београду предлог да се чувени шабачки Малогоспојински вашар и чивијашки дух уврсте на листу културног блага Србије. Овоме је претходио двогодишњи истраживачки рад, чији је закључак да су и Шабац и Шапчани као чивијаши препознатљиви по ова два бренда.
По оснивању вашари су се одржавали на велике црквене празнике, попут Цвети, Спасовдана, Михољдана, на дан Светих Петра и Павла. Сточне пијаце из Митровице и Јарка су пресељене у Руму. Десетак година касније из Беча је стигао акт да се организују још два вашара у години и то на Свету Јелисавету, ћерку мађарског краља и Светог Антонија. Акт је датиран на 17. јул 1758. године. Тако је Рума у 18. веку имала укупно шест вашара, од којих је један био дводневни, а пет тродневних. Исте године је добила статус трговишта и одржан је први вашар. Било је то 10. октобра.
Остало је записано сведочење да су на вашару своју робу нудили домаће занатлије и путујући трговци, пре свега Грци. На тезгама је најпре излагана занатска роба, затим шпецерај и јужно воће, које су углавном продавали грчки трговци. Следио је део са воћем и на крају простор за продају стоке. Постоје подаци да су се на румским вашарима могле купити и књиге, најчешће црквене.
Румски вашар и пијаца убрзо су постали познати и изван граница Аустрије, те су долазили и трговци из Турске и почетком 19. века старо вашариште је већ постало тесно. Одлучено је да се премести на такозвани Хрватски брег, на простор између пута за Инђију и Пећинце. За скоро три века постојања Румски вашар није одржаван једино за време свињске куге и Другог светског рата.
Чути, видети, бити виђен
Осим трговине и разоноде вашари су имали још једну важну улогу. Људи су се виђали на вашарима са фамилијом, дружили, окупљали, такмичили. Млади родитељи су некада на вашарима први пут показивали новорођено дете. Објављивано је ко ће се ускоро венчати или ко се коме свиђа. Значајно је било ко се до кога ухватио у коло или кога је погледао. На основу понашања у јавности одређивао се и статус појединца у заједници, а истовремено вашари су били места на којима су се скупљале и важне информације.
Најпознатији вашар у Шумадији датира још из времена Александра I Карађорђевића и организује се у првој половини октобра у част завршетка бербе у виноградима на падинама Опленца. Вашар у Тополи убрзо је прерастао у туристичко- привредну манифестацију под називом „Опленачка берба“. Иако данас носи овај службени назив и даље ће људи из околине рећи да иду на вашар у Тополу, који за три дана трајања данас посети око 150.000 туриста.
-Долазе људи из целе Србије да пробају вино и да га пазаре за славља у зимским месецима. А уз вино и грожђе има свега, што се каже, као на вашару: алатке за домаћинство, виле, лопате и мотике, улари, амови за коње, зимница, ручно плетени џемпери. Ми кажемо да је то и сабор народног стваралаштва, а изворно је то у ствари један леп, велики вашар, који је постао бренд и није изгубио свој смисао. То је за једне пословни потез, а за друге дан за одмор и мало уживања – каже Драган Јовановић, председник Скупштине општине Топола.
Традиција тополског вашара дуга је скоро као и историја ове вароши у Шумадији. Још од доба краља Александра Карађорђевића сваке јесени на тренутак су се сви други послови заустављали да би се на вашару трговало, певало и радовало. Накратко прекидан ратовима овај лепи обичај званично је обновљен 1962. године. Од тада се Топола у смирај јесени претвара у веселу престоницу грозђа, вина, песме, старих заната и укусне хране.
Вашари у Србији доживели су процват у 19. и 20. веку. Нису се само вајдили купци и продавци, већ су се овим светковинама радовале и градске управе, јер се, као и данас, плаћао закуп места за продају. Некада су ова окупљања имала и социјално-друштвену конотацију, јер је на вашару требало бити виђен или се информисати о новостима из свог краја. Али, најважнија – економска, остала је до данас.
Једна од најпознатијих вашара у Србији се одржава у Шапцу сваке године 21. септембра, на Малу госпојину. Траје четири или пет дана, а посети га неколико десетина хиљада људи. Доскорашњи градоначелник Шапца Небојша Зеленовић каже да је приход локалне управе од прошлогодишњег вашара био скоро 17 милиона динара, а према незваничним информацијама Шабачки вашар посетило је од 250 до 300 хиљада људи.
-Шабачки вашар нису само рингишпили, шатре и музика. Шабачки вашар је институција, која има своју историју и која је важан економски догађај за град и околину – каже Зеленовић.
Вашар у Шапцу се од почетка 20. века одржава на пољани „Михајловац“ поред Саве, али током 19. века, све до почетка Првог светског рата, град је имао два вашара, о Ђурђевдану и Митровдану. Историјске чињенице кажују да се овај вашар помиње још у 14. веку, у време Кнеза Лазара, од када постоје забелешке о приходима од панађура у Мачви и Подгорини.
После Првог светског рата прва два вашара се не одржавају, већ остаје само Малогоспојински, који почиње нешто пре Мале Госпојине 21. септембра и траје по неколико дана. И тај датум је остао до данас.
Многобројне манифестације народног стваралаштва у Србији временом су добиле једноставно име – вашар. У жељи да задрже успомену на традицију окупљају се културно- уметничке групе, здравичари и занатлије, не би ли на неколико дана оживели прошла времена. Такав један одржава се почетком августа код Рековца, у порти манастира Каленић.
-На иницијативу просветних, културних и здравствених радника Белушића, први сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију“, одржан је 10. септембра 1970. године, у Белушићу. Програм се састојао из два дела- такмичења у народном вишебоју и такмичења певача аматера. Овакав програм сабора трајао је првих неколико година и тада се проширује и на изворно народно стваралаштво. Ова манифестација има за циљ да сачува од заборава обичаје у чистој верзији, доследној изворности и аутентичности, што се исказује ношњом, игром, музиком и песмом и истовремено потврђује огромно богатство фолклора, културних традиција, обичаја и народне уметности овог дела Србије. Уједно сабор је прилика да се обави трговина и да се људи мало опусте и друже – каже др Александар Ђорђевић, председник општине Рековац.
Овај Сабор утемељио је учитељ Бративоје Марковић из Белушића код Рековца. Током седмодневног трајања сабора организују се многе пратеће манифестације у околним селима Опарић, Белушић и Каленићки Прњавор, а све време окупљање прати богата вашарска понуда, значајна за произвођаче овог краја.
Текст и фото:
Биљана Ненковић
