Након протеклих обилних падавина, створени су услови за ширење трулежи плода шљиве, нарочито јер су кише уследиле након дужег периода сунчаног и топлог времена.
У таквим околностима на плоду се јављају ситне, невидљиве оку, пукотине. Те ране су улазна места за гљивичну инфекцију. Такође све болести и штеточине који рањавају плод су исто тако проузроковачи ширења монилиозе, као и град, објашњава Маринко Јовичић из Пољопривредно стручне саветодавне службе у Прокупљу.
Коштичаво воће нападају бројне штеточине које исто тако могу да буду окидачи за појаву трулежи, која касније може да се шири и приликом транспорта воћа, али и у продаји.
„Довољно је да плод буде бар мало пригњечен или оштећен током брања и паковања па да дође до заразе. Стоне шљиве, као и брескве и вишње из тог разлога се и пакују свака посебно, у своје лежиште, а затим покривају фолијом“, објашњава Јовичић, напомињући да Монилиа фруцтигена презимљава на коштичавим врстама искључиво у такозваним мумијама па такво воће остане на стаблу необрано.
У пролеће се на тим мумијама стално стварају нове конидије и тако током читаве вегетације. Плодови се заразе конидијама, при чему су осетљивији чим су ближе зрењу. До инфекције може да дође и преко конидија које се формирају на младарима и које су исте сезоне заражене преко цветова.
Борба против овог обољења обавља се индиректно, односно, потребно је отклонити све факторе који доводе до појаве рана на плодовима. То се практично односи на неке болести, попут шупљикавости листа (лат. Stigmina carpophila) или на штеточине као што је трешњина мува (лат. Rhagoletis cerasi), бресквин савијач (лат. Cydia molesta), шљивини савијачи (лат. Cydia funebrana и Cydia prunivorana). Препорука стручњака је и да се уклоне гнезда оса и стршљена у близини, као и друге методе. Борећи се против тих болести и штеточина, индиректно радимо и на сузбијању монилиозе.
Уклањање мумифицираних плодова са стабала, као и редовно одржавање крошње орезивањем сваке године, врло су битне мере у борби против наведеног обољења. Монилије ће нажалост бити и поред тога, а колико, то зависи пре свега од временских прилика те сезоне, у периоду сазревања коштичавог воћа.
Заштита хемијским препаратима изводи се пред бербу, зато је јако важно поштовати каренцу препарата, као и препоручену концентрацију. Третман је пожељно да се ради у вечерњим сатима зог изузетно високих дневних температура. Најбоље је одабрати један од препарата на бази следећих активних материја: трифлорина, трифлоксистробина, пириметанила и фенхекамида, напомиње овај стручњак из ПССС Прокупље.
Трулеж настаје пре свега ширењем спора, које већ постоје на парцели. Такође влажно време, слаб проток ваздуха, бујна вегетативна маса и недовољна проветреност крошње, веома су повољни услови за напредовање болести.
Приликом заштите потребно је користити и органска средства која у себи садрже корисне микроорганизме јер они успешно штите биљку и плод од болести, а истовремено је хране и јачају.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
