Postoje tri faze rasta i ishrane jagnjadi – faza kada još uvek sisa, kada pređe na čvrstu hranu i završna faza. Prva faza u kojoj jagnje samo sisa mleko je obično do 15 kilograma njegove mase. Mr Violeta Petrović Luković, savetodavac za stočarstvo iz Kragujevca kaže da ovčije mleko u tom periodu laktacije zadovoljava potrebe jagnjeta.
– Ovčije mleko je bogato proteinima, mlečnim šećerima, mašću, kalcijumom, fosforom i drugim nutrientima. Vrh proizvodnje mleka kod ovce je oko dvadesetog dana laktacije i ostaje na istom nivou dve do tri nedelje. Nutritivne potrebe jagnje zadovoljava majčinim mlekom od 25 do 30 dana starosti. Nakon toga potrebe za hranom rastu i prelazi se u drugu fazu – kaže Petrović Luković i dodaje:
– Nakon odlučivanja, rast i razvoj zavise od kvaliteta i količine biljne hrane. Da bi se konzumiranje koncentrata pospešilo i izbegao dodatni stres, u vreme odlučivanja, ne treba menjati početni koncentrat sa smešom za porast, već to činiti 7 do 14 dana kasnije. Prelaz sa jednog na drugi koncentrat, obavljati postepeno mešavinom, prvo manjih, a zatim većih količina koncentrata sa prethodnim. Prelazni period je do dve nedelje. Za to vreme, količina koncentrata se ne ograničava već se daje po volji.
Kada dnevno konzumiranje koncentrata dostigne 300 grama po grlu, obično se kod jagnjadi namenjenih za priplod obustavlja dalje povećanje. A povećane potrebe u hranljivim materijama i energiji podmiruju se većim utroškom sena ili paše. Bitno je da se u ovom periodu ostvaruje prosečan dnevni prirast od oko 200 do 250 grama, a posle toga se smanjuje.
– U uzrastu od 5 do 12 meseci za priplodnu žensku jagnjad najbolja je paša. Ako je kvalitetna i ima je dovoljno, prihranjivanje sa koncentratima može potpuno izostati. Ako je paša lošija ili se ishrana obavlja kabastom hranom, neophodna je izvesna količina koncentrata. Uz dobru ishranu ostvaruje se prosečan dnevni prirast od 150 do 200 grama. Ako je ishrana nedovoljna dobijaju se grla manje telesne mase, plitkih i uskih grudi, kratkog trupa, visokih nogu, sa malom količinom vune lošijeg kvaliteta – napominje mr Violeta Petrović Luković.
Dobra hrana za jagnjad u ovom životnom dobu treba da ima do 20 odsto sirovog proteina, potpuno svarljivi udeo treba da bude od 72 do 75 posto i da sadrži odnos od 2:1 kalcijuma prema fosforu. Zalučena jagnjad koja se ne gaje za priplod, tove se i prodaju za meso.
Prema rečima Lukovićeve tov zalučene jagnjadi obavlja se u zatvorenom i ograničenom prostoru, pri čemu se upotrebljava koncentrat i seno. Jagnjad u tovu na paši prihranjuju se i na paši, s tim što se kraj tova završava samo koncentratom.
– Jagnjad se tove posle zalučenja da bi sa 6 do 8 meseci dostigla masu od 35 do 45 kilograma i randman od 45–50 odsto. Tov može biti brži uz koncentrat, koji povećava troškove. Pri tovljenju jagnjad pojedu dnevno od 1,3 do 1,6 kilograma zrna i 0,75 do 1 kilograma sena. Tov na paši je moguć, ako je trava mlada i bujna, iz dodatak manje količine sena, zbog probave. U završnoj fazi jagnje hraniti hranom koja sadrži 12 do 14 odsto proteina, a ako je količina 3 do 4 odsto njihove telesne mase, dnevni prirast bi bio od 300 do 500 grama“, kaže ovaj savetodavac za stočarstvo.
Acidoza se prevenira dodavanjem do 20 odsto grube hrane, bez naglih promena u ishrani, a jagnjad treba da imaju slobodan pristup mineralnim lizalicama i svežoj vodi.
Tekst i foto: Biljana Nenković
