Текст и фото: Биљана Ненковић
Када напољу напада снег и мраз закује природу, за грејање организма помаже кувана ракија. Тако бар кажу у Шумадији, по којој је овај напитак и добио надимак – шумадијски чај. Зато су ваљда Шумадинци и најпозванији да проговоре коју реч више о овом посебном напитку, који сматрају зимском посластицом.
Називају је још и врућа ракија. Чак и када се каже само врућа, зна се о чему је реч. Али, под било којим да је именом, она је неизоставна у централном делу Србије где се испија у дугим, зимским месецима. Рецепт за припрему је једноставан и универзалан, али у сваком округу сматрају да је њихова врућа најбоља. Тако је и у Влакчи, селу на пола пута између Крагујевца и Тополе, и Рудника с треће стране, планине с које често навејава снег. Влакчани сматрају да имају најбољи осећај за кување ракије.
На крају се запржи шећером
– Обавезно треба да буде љута, квалитетна ракија. Она се разблажи водом, отприлике пола-пола. Онај ко кува ракију мора да процени. Може да се стави и мање воде. Додаје се и шећера по укусу. Идеално је једна кашика на две ракијске чашице. Кад проври, онда се врућа ракија кали. Код нас тај израз значи да се врућа ракија „пресече“. Можда делује компликовано, али у пракси и није. Једноставно ракију сечете водом на тачки кључања. Опасно је калити ракију неком другом ракијом – каже Рајица Мијаиловић, мајстор за врућу ракију из Влакче.
Шпорет на дрва је пожељан због целокупне атмосфере, али и због веома важног детаља који долази на крају кувања.
– Кад је ракија кувана, треба да се запржи шећером. Кукач или машице ставите у жар да се добро угреју. На врелом кукачу се истопе у ракију две до три коцке шећера. Тако она добије боју и специфичан укус прженог шећера. Ваљда је зато и зову шумадијски чај – додаје Рајица.
Греје и тело, и душу
Ракија се пије док је врућа. У Влакчи је служе уз кисели купус, сланину, сир, гибаницу. Кувају је ујутру и намењена је првим комшијама, рођацима и пријатељима који свраћају на дружење. Подно Рудника тврде да се шумадијски чај пије у свим месецима у календару која у свом називу имају слово Р.
– Дакле, ракија се код нас кува од септембра до априла. Шалу на страну, ово је заиста прелепо пиће и део је наше традиције. Од кад се пече ракија у лампецима у Шумадији, од тада се од ње и прави наша верзија чаја. Највише бих волео да постане наш бренд и део туристичке понуде овог краја – каже Драгољуб Швабић из Влакче.
У шали или збиљи, али ови људи који живе надомак Рудника, где су оштре зиме, тек после попијене две вруће ракије излазе да чисте снег. Чај, кажу, добро греје и тело, али и душу.
– После друге чаше добија се нагон за певањем. После треће, баритон прелази у мецосопран. Након четврте, на ред долазе политичке теме. На крају дружења увек имамо по једног или два председничка кандидата. И тако прође зимски дан у смеху, шали и дружењу с комшијама – додаје Швабић.
Лек против грипа
Кувана ракија пије се као део ритуала, али се користи и као лек против грипа. Ако желите да буде блага, треба је дуже кувати, како би више алкохола испарило. Кува се „на осећај“, али у основном рецепту за почетнике наводи се однос од 250 мл ракије, 4 велике кашике шећера и 250 мл воде. У неким крајевима прво у лончић ставе шећер и отапају га на шпорету док не добије боју карамеле. Потом додају ракију и воду, и оставе да се прокува.
Служи се док је још врућа у угрејаним чашама од дебљег стакла. Није препоручљиво да се накнадно подгрева, већ је боље спремити потребну количину која ће се попити, а ако недостаје, кувати поново.
Кувано вино не треба да прокључа
Ако се изузме кафа, врућа ракија је најпопуларнији топли напитак у Србији. Одмах иза ње је кувано вино. Оно није наш изум. Римљани су први угрејали на ватри своје омиљено пиће и додали му зачине. Верује се да су то давали промрзлим легионарима и тако их спасавали од хладноће.
Заједничко за све рецепте је да вино, за разлику од ракије, не треба да прокључа. Један од рецепата за кувано вино је и овај:
– Три кашике шећера отопити на тихој ватри. Када пожути, прелити са четврт литра воде, појачати температуру рингле и пустити да проври. Затим додати још једну кашику шећера, добро промешати да се све сједини и додати пола литре вина. Када почне да пени, склонити са шпорета, јер напитак не сме да проври. Додати зачине, промешати и сипати у чашу од дебљег стакла, која има дршку. На крају се може додати и мед.
Укус куваног вина може се „подешавати“ разним зачинима. Цимет и каранфилић се стандардно користе, али се може експериментисати и са бибером и мускатним орашчићем. Бибер појачава укус и циркулацију, те избацује вишак воде, а орашчић даје посебну арому. Укус се може обогатити и воћем, попут поморанџе, јабуке, суве шљиве, лимуна или мандарине.
Најчешће се кува црвено вино, али могу и бело, и розе. Пије се из специјалних чаша с поклопцем, како мириси и ароме не би испарили. Поред тога што обилује витамином Ц, због присуства разних зачина има антивирусно деловање и делује на јачање имунитета и против прехладе.
