Сетву треба започети када се сетвени слој угреје на око 8 °Ц, а то је почетком априла. То се обавља сејалицама на међуредни размак од 70 цм и размак у реду од 25 до 30 цм. Сунцокрет се сеје на коначан склоп и на дубину од око 5 цм.
Количина семена зависи од његове клијавости и чистоће, масе 1.000 зрна и густине склопа, а најчешће је потребно од 4 до 6 кг/ ха. За успешан раст и развој потребно му је пуно светлости, које се може осигурати правилним склопом и распоредом биљака.
Најбоље резултате сунцокрет даје на дубоким, плодним и структурним земљиштима, слабо киселе и неутралне реакције (чернозем и ритска црница). Сунцокрет ствара велику вегетативну масу, те захтева пуно воде.
На недостатак воде најосетљивији је у време обликовања главица и наливања семена. Коренов систем јако је развијен и продире дубоко у земљиште и воду црпи из дубљих слојева, те је сунцокрет доста отпоран на сушу.
Ако је сетва обављена у суво земљиште, треба обавити ваљање. Покорица се уништава лаким или ротационим дрљачама. Осетљив је на гајење у монокултури. На исто место враћа се након што већег броја година (4 – 5 година). На површини на којој се гаји, као преткултуре не смеју се сејати све оне које имају заједничке болести и штеточине са сунцокретом.
Најбоље преткултуре су му стрна жита (пшеница), а он је добар предусев за пшеницу и кукуруз. Сунцокрету треба осигурати довољно азота. Већа важност придаје се ђубрењу фосфорним ђубривима јер сунцокрет јако добро користи калијум из земљишта. Фосфор је важан за обликовање генеративних органа, цветање и оплодњу. Количине хранива зависе о плодности земљишта и планираном роду.
Сунцокрет сазрева крајем августа и почетком септембра. Сазревање тече споро, главице остају мање или више зелене, семе има повећан садржај воде и из главице испада оно семе које прво дозре. Ако се жетва обавља комбајном, потребно ју је обавити пре него се семе почне осипати, тј. када доњи део главице посмеђи.
Пише: Дипл. инж. Иван Нан, ПСС Зрењанин
