Некима су одличне када се једу свеже, некима печене, куване или прерађене. Има и оних који кажу да су помало неугледне, ситне, опоре и киселкасте, али изузетно хранљиве. Управо то је за наш организам драгоцено а расте далеко од наших воћњака и башта – плодови шумске јабуке, снага нетакнуте природе.
Овим речима започео је своју причу Живота Николић из села Подунавце, недалеко од Врњачке Бање. А све је за њега почело сасвим случајно, пре шест година, када је по први пут осетио моћ овог воћа.
Од бербе до сирћета прође година
– Од своје 25. године живим у Америци – објашњава Николић. – Приликом посете свом родном крају разним препаратима безуспешно сам покушавао да победим вирус грипа. Прихватио сам савет брата да покушам са сирћетом од дивље јабуке. Његове благодети брзо сам осетио. То је било сасвим довољно за мој први корак. Већ наредне године вратио сам се у родни крај с намером да стару, запостављену дивљу јабуку сачувам од заборава. Почео сам производњу сирћета за које с разлогом могу да кажем да је еликсир здравља.
Међу скупљачима самониклог воћа у околини Врњачке Бање брзо се сазнало за Животин план, па је већ прве године, која је била изузетно родна, откупио и прерадио неколико тона плодова дивљих јабука. А сви су потпуно природни, руком убрани, далеко од урбаних средина, загађивача и депонија.
– Производња сирћета није увек сигуран посао – додаје Николић. – Колико ћете имати плодова на располагању доста зависи од временских услова и родности године, а за литар ове течности потребно је 3 до 6 килограма јабука. Уз то, сам поступак траје дуго с обзиром на то да је потребно и до 300 дана за ферментацију плодова, а од тренутка бербе до добијања готовог производа прође и годину дана.
Пије се у малим гутљајима
Јабуково сирће се може користити за припремање салата и као додатак јелима. Када је намењено очувању здравља, разређује се водом – једна или две кашичице на чашу воде. Најбоље је овај напитак пити лагано, у малим гутљајима. Ево и неколико рецепата за лечење разних тегоба:
Хронични умор – Три кашичице јабуковог сирћета помешати са шољом меда. Масу сипати у теглу и пред спавање узимати свако вече по две кашичице.
Главобоља – Чаша воде у којој су размућене две кашике меда и две кашике јабуковог сирћета ублажиће тегобе.
Бол у грлу и непријатан задах – Свака два сата испирати грло водом у коју је додата кашичица сирћета.
Крвни притисак – Чашу воде са две кашичице јабуковог сирћета пити три пута дневно.
Реуматски болови зглобова – Болна места обложити платненом тканином која је добро натопљена јабуковим сирћетом.
Екцем – Најмање четири пута дневно, а по могућству и у току ноћи, оболела места мазати јабуковим сирћетом.
За здравију косу – Опрану косу испрати са мало воде у коју се дода кашика јабуковог сирћета.
Ферментација у природним условима
Процес производње почиње прањем плодова. Они не смеју имати остатака листова, гранчица и других нечистоћа. Потом се мељу и цеди се сок, који се одлаже у чисте каце. Не додају се вода, шећер или било која друга врста заслађивача, нити конзерванси.
Каце се пуне до врха и обавезно прекрију да не би улазили инсекти. Држе се у затвореној просторији која се редовно проветрава. Маса се повремено меша, а када се на њеној површини појави сирћетна гљива, значи да сирће превире и сазрева. Време потребно да се воћни сок претвори у сирће често траје дуго, чак и до 300 дана.
Добијено сирће се претаче у чисте, суве стаклене боце, које се добро затворе и чувају на тамном и прохладном месту. Да се процес сазревања одвијао у потпуно природним условима може се препознати по појави талога у флашама. Кристалноцрвенкаста боја сирћета знак је да оно потиче од дивње јабуке.
Лек наших предака
Сирће од дивљих јабука некада су правили и наши преци и у народној медицини су му понајвише веровали. А зашто и не би када је пуно благодети. То, како каже Николић, потврђују и резултати анализа спроведених у Америци. Показали су да се у овом домаћем леку налази чак 16 аминокиселина које у људском организму брзо делују. Оне су заправо идеалне за “хитну помоћ”, јер приликом повреде убрзавају зацељивање рана. У томе је и вредност овог производа.
То је нашег саговорника посебно охрабрило и мотивисало за даљи рад. Подршку је добио и од Кармен Џонстон, најпознатијег стручњака за сирће од јабуке, професора на Државном универзитету у Фениску, у Аризони. Пре две године проучавала је дивљу јабуку са наших простора и резултати су били инспиративни.
– Проучавајући дивљу јабуку, открио сам многе особине које крије ово воће, а за које нисам знао – додаје Николић. – Једна од њих је да у себи има све оно што јој је потребно да опстане без прскања, резидбе, ђубрења… Одатле и њен невероватан састав и делотворност. Такође, плод ретко може да иструли јер садржи материје које служе као природни конзерванс. За разлику од свог питомог сродника, дивља јабука има од 8 до 10 одсто шећера, што зависи од услова године, падавина, надморске висине… Управо због ове особине она наставља да „живи” преточена у сирће коју често називам “жива течност”.
Благодети јабуковог сирћета
Према старим записима, јабуково сирће је још Хипократ, отац медицине, сматрао лековитим напитком. Ово природно средство се и данас користи као народни лек за многе тегобе. Помаже у случају болести грла, неуредне пробаве, слабе циркулације и уопште слабе размене материја у организму. Спречава кардиоваскуларне болести, снижава повишени крвни притисак и лош холестерол, јача имунски систем, а одличан је савезник у очувању витке линије. Давно је установљено да смањује отоке настале приликом повреда, отклањајући пратећи бол. Помаже особама с кожним обољењима и екцемима јер уништава гљивице и бактерије. Кожи даје свежину, мекоћу и влажност. Као облог или средство за утрљавање олакшава и неке реуматске болести и отклања осећај сталног умора.
– Овај напитак би требало да нађе важно место у нашој исхрани, а посебно у исхрани спортиста – истиче Николић. – С поносом могу рећи да је листа клијената корисника овог еликсира здравља више него импресивна – Новак Ђоковић, Кевин Дурант, Неимар, Филип Крајиновић, Ивана Шпановић…
Прича о дивљим воћкама и лековитим препаратима се не завршава. План Николића је да једног дана сличне еликсире здравља добије и од другог дивљег воћа, за почетак од дивље боровнице.
Плод касне јесени
Дивља или шумска јабука (Malus silvestris L.) је распрострањена у скоро свим крајевима наше земље. Пратилац је листопадних шума – храста, граба, букве… Највише је има у брдским и планинским крајевима, на осунчаним ливадама или по ободу шума и путева до хиљаду метара надморске висине. Она је предак јабука које данас једемо.
Ова јабука је бујна, отпорна и дуговечна. Њена стабла живе преко сто година. Спада у медоносне врсте. Птице је радо користе за гнежђење. Понекад њени смрзнути плодови на земљи представљају праву гозбу за огладнеле шумске животиње. У природи постоји више варијетета и форми, па је свако дрво дивље јабуке различито по величини, бујности, времену цветања и сазревања, крупноћи, облику, укусу плодова…
Обично досеже висину од 10 до 15 метара, иако има и виших стабала. Развија велику и широку разгранату крошњу, код неких типова с тамносмеђим трновитим израштајима. Важи за биљку скромних захтева. У расадничкој производњи њени сејанци се користе као подлога за калемљење племенитих сорти јабуке.
Плодови дивље јабуке сазревају у касну јесен. Углавном су ситни, округластог облика, помало спљоштени, бледозелени до сламастожути, са допунским црвенилом у виду праменова. Они који су сувише опори, могу се мешати са слађим воћем које ће им ублажити укус. Наши далеки преци су их јели, а постоје записи и да су их користили за прављење пића још у неолиту. Сирће добијено превирањем сока од дивљих јабука у средњем веку се користило као данас лимун.
С. Малиновић
Добро јутро број 560 – Децембар 2018.
