Док житарице последњих дана обарају ценовне рекорде у Србији, као и на глобалном нивоу, питање је како ће се ово стање на тржишту даље одразити на цену хране, пре свега меса, на потрошњу, а у крајњем случају и на инфлацију.
Аналитичари сматрају да се због велике тражње ситуација неће смирити ни наредних месеци. Конкретно на тржишту Србије главна неизвесност је колики ће бити укупан род кукуруза као и какав је квалитет зрна који се користи и за сточну храну, каже за „Политику”, аграрни аналитичар Чедомир Кецо.
Према његовим речима, високе цене јесу проблем, али приметно је да произвођачи сточне хране сада обарају квалитет. Није могуће произвести квалитетан и јефтин концентрат са скупим зрном. Не може се предвидети ни на којој цени ће се зауставити кукуруз нити са сигурношћу рећи ког је квалитета, а не зна се ни укупан принос.
– Није добро то што једни говоре да га је за 70 одсто мање, а други за 30. Морамо да знамо колико имамо зрна на располагању. Још траје испитивање, количина кукуруза ће одредити цене сточне хране за највише два месеца – напомиње Кецо.
Он је раније упозорио да би скупо месо могло да обори потрошњу и да се то већ догодило у случају јунетине чија се цена у месарама и супермаркетима приближила износу од 1.000 динара.
Садашње свакодневне акције и незнатна појефтињења неће много утицати на раст тражње, што се може закључити и по све мањим редовима испред месара у супермаркетима.
Кецо наглашава да је цена кукуруза недавно прешла границу од 25 динара по килограму од чега су страховали сточари. Порасла је и цена свиња и све је јасније да рецимо бут у радњама не може у овом тренутку да буде јефтинији од 400 динара по килограму. Такво стање на тржишту могло би да потраје, а сваки нагли пад могао би да значи раст увоза смрзнутог меса.
– Сточари сада свој однос према ценама хране исказују одустајањем од производње. Нико ко је наставио са узгојем није без решења и то је добро. Нажалост, још немамо податке колико је тачно поскупљење меса утицало на пад куповине, то ће бити познато крајем године. Има великих кланица у Србији које држе цене меса на прихватљивом нивоу – наводи наш саговорник.
Ни последњи извештај УН Организације за храну и пољопривреду није оптимистичан када је реч о ценама хране. Иако је ове године на светском нивоу укупна производња житарица достигла 2.800 милиона тона, што је за 1,1 одсто више него 2020, аналитичари сматрају да производња није успела да задовољи ниво потрошње и да се светске залихе хране троше све бржим темпом. У октобарском извештају Америчко министарство пољопривреде процену о глобалним залихама смањило је за 11 милиона тона у односу на претходну годину, а слаба су очекивања и од производње пшенице у Русији, где је жетва завршена, а резултати показују ниже приносе од претходних предвиђања због суше.
Како је пренео „Агроклуб”, потражња је на изузетно високом нивоу посебно за пшеницом.
Представници Европске комисије известили су да је укупан извоз жита између 1. јула и 4. октобра досегао 8,1 милион тона, што је 45 одсто више у односу на исто раздобље прошле године. До сада су главни купци европске пшенице били Алжир, Јужна Кореја, Египат, Нигерија и Јужна Африка, али извозници упозоравају да су трошкови транспорта велики терет за међународно пословање.
Трговци из Европе такође извештавају да млинари купују све опрезније због лошијег квалитета и високих цена. Исти принцип усталио се и у Србији, где цена брашна лагано расте а млинари пшеницу купују на недељном или месечном нивоу.
Извор: Политика
Фото: Pixabay
