У алексиначком крају, за три деценије, засади јагоде су са 200 хектара смањени на двадесет. Разлози су бројни: одлазак становништва, ниске откупне цене, неспремност да се улаже, пре свега у наводњавање.
Новковићи су млади, предузимљиви и одлучни да остану на селу и озбиљно се баве пољопривредом. Производњу јагода коју су Милошеви родитељи започели пре тридесетак година, они су осавременили и проширили.
„Убацили смо пластеничку производњу, од ове године хидропонску, на спратовима, са гушћом садњом, без икаквог третмана, потпуно здрава јагода. Принос јесте већи, али су већа и улагања, али једноставно сада другачије и не може, није више клима таква, мора да се наводњава“, каже Милош Новковић из Гредетина.
За десетак година, откако је преузео посао, Милош је удвостручио засаде јагода, подигао пластенике, осавременио и производњу на њиви, где се сада јагоде саде на фолији, под тунелима и наводњавају. Зато са једног хектара уместо 15, убере више од 22 тоне слатких плодова, уз ангажовање сезонских радника.
„Тежак је посао, како није тежак, савијени, врућина, више пута киша, морамо да беремо и по киши, јагода пропада“, објашњава Светлана Димитријевић.
Догодине ће јагоде засадити у још три велика пластеника подигнута уз субвениције Министарства пољопривреде. А наставиће и са пластеничком производњом цвећа и расада поврћа. Уз узгој стоке и производњу сточне хране, неопходно је да и у кући и на имању раде сви.
„Мама чува децу, помаже некад у берби“, каже Милена Новковић, Милошева супруга.
Спремни су да раде, улажу и иновирају, али су им, кажу, за свако планирање потребне и гаранције.
„Кад би све било како треба, може лепо да се живи. Несигурност што се тиче откупа и што се тиче цене. Све остало знамо и можемо и да урадимо, а то не зависи од нас, ни цена ни откуп“, додаје Милош.
Са откупом и пласманом нема проблема, али нису задовољни ценом. Иако је за прве јагоде из пластеника била 400 динара, тренутно се откупљује за 1 евро по килограму.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
