На подручју Србије, усеви кромпира се налазе у различитим фазама развоја, у зависности од локалитета, датума сетве и сортимента. На неким парцелама је већ повађен кромпир, на неким се вађење ускоро очекује, а на значајном броју парцела је кромпир још увек у различитим фазама жућења циме.
На феромонским клопкама које су смештене у усевима кромпира се региструје повећање бројности одраслих јединки кромпировог мољца. За неколико дана се очекује максимум лета лептира треће генерације. То је критична тачка у заштити кромпира од ове штеточине.
Произвођачима се препоручују следеће мере:
-Код усева где је цима сува и земљиште без корова, обавезно треба вадити кромпир чим то временски услови дозволе и чувати га у складиштима у којима је контролисана температура (испод 10°Ц). Складишта кромпира треба на свим отворима да буду обезбеђена густим мрежама како би се спречио улазак одраслих јединки и даљи развој мољца.
-Кртоле кромпира након вађења не треба остављати на парцелама и у двориштима већ уносити у складишта која су добро обезбеђена.
-На парцелама где се кромпир неће ускоро вадити, чим се након обилних падавина омогући улазак на парцеле, препоручује се примена хемијских мера заштите: Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) 0,15-0,2 л/ха + Decis 2,5 EC или Konfuzija или Polux 0,3-0,5 л/ха (каренца 14 дана).
-На парцелама са касним сортиментом где је још увек потребно сачувати лисну масу, предлаже се наставак заштите од два најзначајнија патогена кромпира, проузроковача пламењаче и црне пегавости неким од следећих фунгицида: Revus top 500 SC (mandipropamid+difenokonazol) 0,4-0,6 л/ха (каренца 7 дана) или Ranman top (cijazofamid) 0,5 л/ха (каренца 7 дана).
Извор: Прогнозно-извештајна служба заштите биља
