За већину врста нису погодне затворене долине и котлине, у којима се накупља и дуже задржава хладан ваздух. У брдским крајевима ваља избегавати уске долине мањих река и потока, а положаји на удару хладних ветрова морају бити обезбеђени ветрозаштитним појасевима.
Успешно гајење воћака у великој мери зависи од тога колико су ниске температуре честе и јаке у сезони. Последњих година остављале су трага у многим воћњацима, умањивале су и род и квалитет, а нису ретки ни засади у којима бербе није ни било. Нису ниске температуре без разлога означене као један од битних ограничавајућих фактора за успешно гајење појединих воћних врста.
Отпорност на ниске температуре генетски је условљена, зависи од воћне врсте, односно сорте. На њу утичу и други фактори, као што су време појаве, дужина трајања и интензитет ниских температура, припремљеност воћака за мировање, старост, бујност и родност, примењене агротехничке мере, здравствено стање, али и подлога на којој су калемљене.
Штете на стаблима неприпремљеним за зиму
У фази зимског мировања оштећења од ниских температура настају на стаблима која су у зиму ушла недовољно припремљена, што због присилног завршетка вегетације, што због неадекватне заштите. Проблем је и голомразица – мраз у време када нема снежног покривача. Такође, продужени периоди топлог времена у јесен, праћени преобилним падавинама могу одложити процес сазревања стабала, чиме се стварају услови за озбиљнија оштећења током зиме. У условима јачих осцилација дневних и ноћних температура ваздуха, кора на стаблима може да попуца.
Штете наносе и јесењи мразеви који се у континенталним крајевима често јављају у време када поједине врсте, односно сорте, нису завршиле вегетацију. Тада може доћи до присилног опадања лишћа и мањег или већег степена измрзавања. Најчешће страдају недозрели делови воћке, посебно у условима где су засади касно прихрањивани азотним ђубривима или је касно обављено наводњавање.
Избор одговарајућег места за подизање засада прва је мера превентиве мразева и, ако у томе погрешимо, чак ни најбоља агротехника неће дати добре резултате. Битно да се бирају отпорне врсте и сорте, као и да се избегава подизање засада у подручјима где су честе ниске зимске темепературе.
Јабучасте врсте отпорније од коштичавих
За већину врста нису погодне затворене долине и котлине у којима се накупља и дуже задржава хладан ваздух. У брдским крајевима ваља избегавати уске долине мањих река и потока, такозвана мразишта. Положаји који су на удару хладних, сувих и јаких ветрова морају бити обезбеђени ветрозаштитним појасевима. Предност треба дати сортама које су створене у нашим агроеколошким условима, или се дуже времена гаје па су се већ адаптирале на такве услове.
Не треба занемарити ни значај надморске висине. У нашим условима најбољи резултати постижу се на умереним висинама, између 400 и 500 метара надморске висине. Бресква и кајсија могу се успешно гајити на висинама између 300 до 500мнв, дуња до 700мнв, крушка и орах на висинама које се крећу до 800 па и 900 метара надморске висине, јабука може да расте и на висинама до 1.000мнв, а трешња и вишња чак до 1.300 метара надморске висине. Такође, треба имати у виду да су јужне експозиције без обзира на надморску висину, топлије од северних. Оне су посебно битне за гајење раних сорти бресака, крушака, трешања па и шљива, а северне за зимске сорте јабука, крушака, кајсија и шљиве пожегаче.
Зна се такође да су јабучасте врсте отпорније на ниске температуре од коштичавих. Разлог лежи у томе што коштичаво воће има краћи период дубоког зимског мировања, због чега и најмање загревање после њега изазива буђење и кретање сокова.
Поновити кречење
Ако воћњак претрпи јак мраз, воћњак је неопходно детаљно прегледати да би се утврдиле евентуалне штете од измрзавања. После тога може се почети с резидбом. Воћари који су пре почетка зиме и појаве снега окречили дебла, треба да знају да киша и снег спирају креч, па се препоручује да се овај посао понови. Бела боја одбија сунчеве зраке, смањује загревање коре и тако успорава кретање вегетације за неколико дана.
Опасно јесење наводњавање
И с наводњавањем воћака треба бити опрезан. Заливање се прекида средином септембра, јер касно додавање воде може да продужи вегетацију, када младари и други органи остану недовољно одрвењени. Тиме се смањује отпорност на ниске зимске температуре.
