Први знаци јесени у мањим средина најпре остављају трага на листопадном дрвећу, чинећи га златкастим и шушкавим, док се у већим местима осете захваљујући мирису печеног кестена на прометним улицама. И сви некако волимо тај моменат кад ти несвакидашњи плодови запуцкетају на врелој тави и оплемене бетонске метрополе топлим јесењим мирисом. Међутим, позадина читаве те слике нимало није идилична, јер се питоми кестен не узгаја на нашим просторима, а увоз нимало није јефтин, што се може приметити и по цени једне шоље свеже печеног слаткастог кестена.
– Питоми кестен тражи изразито кисело земљиште, кога има само у појединим деловима Фрушке горе, где су земљишта отета од борових шума, као и на левој обали Дунава код Ђердапске клисуре, у Шумадији, на Косову и у Босни – каже редовни професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Владислав Огњанов. – У Војводини се уопште не може узгајати, иако постоје нека спорадична солитарна стабла која су се на неки начин укоренила и врло лепо рађају. Људи најчешће увозе саднице и носе их у Шумадију, па и на силу покушавају да их узгајају. Једноставно, кестен није врста воћа која може да расте у свим нашим крајевима.
Околина Чачка као створена за кестен
То даље значи да код нас нема ни производних стабала, па се све саднице увозе из Италије и Словеније, а оне су врло скупе, примећује професор Огњанов. Држава обезбеђује субвенције за подизање нових засада, али се оне ретко користе за кестен.
– Једина сорта балканског питомог кестена налази се у Румунији, јер су тамо радили селекцију, али је не можемо добити због пандемије и проблема са границама, а код нас су центри за селекцију у Београду, Новом Саду и Чачку, где не постоје услови за гајење природних популација с којима би се могло кренути у неку озбиљнију причу – појашњава наш саговорник и додаје да селекција у целом свету стагнира, јер се за њу не издваја новац, па се сви ослањају на расаднике који за своје потребе делају у том правцу, не би ли заштитили своје сорте.
Све мање се подупире таква врста истраживања, па тог конвенционалног оплемењивања скоро да више и нема. Кад би држава помогла и подстакла истраживања у том правцу, врло брзо би се могао наћи начин умножавања, јер техника калемљења сигурно није компликованија од оне која се примењује код ораха.
– А након две-три године, могли бисмо да добијемо наш садни материјал који би био знатно повољнији од оног који увозимо – уверава нас др Огњанов. – Рецимо, околина Чачка је, због близине брдско-планинских предела и довољно киселог земљишта, најповољнија за овакву врсту истраживања. Код нас је некад, пре 50 година, на селекцији радио професор Хадровић на приштинском Пољопривредном факултету, али тај материјал је изгубљен. Притом, он није знао да умножава кестен вегетативно, већ семеном.
Имамо храстове и знање, недостају калем гранчице
Како би се и поспешила земља за расад, могу да се користе ђубрива која постоје у свим пољопривредним апотекама. За прихрану су најпогоднији сумпорна и фосфорна киселина, али све то се скоро уопште не користи јер, као што смо већ навели, код нас нема производних засада.
– Притом, млади неће да се баве узгојем кестена јер треба носити чизме, а сви највише воле да су у лабораторијама – каже др Огњанов. – Додајмо и да је узгајање кестена једноставније него код ораха, нарочито што је реч о природно отпорној биљци коју не треба много третирати хемијом и у коју не треба много улагати.
Иако је кестен сродан храсту, било је разних покушаја да се с њим калеми, али нису забележени успеси, а разлог лежи у томе што се нису комбиновале домаће селекције, већ међуврсни хибриди.
– Храстови нам нису проблем, већ немамо где да насечемо калем гранчицу одговарајуће популације кестена. Неки кажу да по нашим манастирима постоје храстови на којима је калемљен кестен и да су та стабла стара и по неколико стотина година, али ја их нисам видео – наводи професор.
Данас се у продаји могу наћи само плодови увезени с Косова и из Босне, али су доста крупнији и немају укус и арому као балканска сорта кестена.
Добар за труднице, дијабетичаре, имунитет…
Кестен је изузетно здрав, будући да садржи бројне хранљиве материје, минерале и витамине од којих је најраспрострањенији витамин Ц. Како би се у организам унела сва корисна својства кестена, довољно је појести 85 грама дневно, што је мање од 200 калорија. Ово орашасто воће добро је за формирање црвених крвних зрнаца, као и за синтезу ДНК, па се нарочито препоручује трудницама, јер спречава појаву аномалија код фетуса. Будући да се може конзумирати скуван, печен или у виду брашна, пиреа и чаја, лако га је користити као лек који помаже код пробавних и бубрежних тегоба, као и код симптома астме и бронхитиса. Осим што брзо засићује користан је у исхрани дијабетичара, питоми кестен добар је и за зубе и кости, стимулише функције нервног система, такође је добар за особе с повишеним крвним притиском, а чува и цревни систем и имунитет.
Дивљи кестен отрован, али лековит
Дивљи и питоми кестен не треба бркати, нарочито зато што немају ништа заједничко, осим сличног изгледа плода. Ипак, и дивљи кестен, упркос томе што је отрован и није за јело, има лековита својства. Од њега се праве разне креме, па се користи као лек код проблема с проширеним венама, попуцалим капиларима, код хемороида, болних менструација и увећане простате. Може се користити и као уљани препарат цвета за санацију опекотина од сунчања, као и против пега на лицу. Осим свега наведеног, дивљи кестен има још једну примену – плод спречава настањивање мољаца, а да би постизао жељени ефекат, треба му избушити рупе и распоредити по орману.
Родан и дуговечан
Кестеново дрво слично је храсту, врло је цењено и квалитетно. Најстарије дрво кестена, звано „Сто коња“, налази се на сицилијанској планини Етна и верује се да је старо између 2.000 и 4.000 година. Питоми кестен вероватно је једна од првих намирница коју је човек јео. Важи за дуговечно дрво. Може да опстане и 500 година, да нарасте до 25 метара висине и има бујну и велику крошњу. Одрасло дрво годишње даје преко 200 килограма плодова.
Прошле зиме на пијацама у Пчињском округу питоми кестен продавао се по цени од 300 динара по килограму. Забележено је да су се у Апатину пре неколико година појавили скупљачи дивљег кестена у градским парковима. Откупљивачи су га плаћали по 15 динара за килограм, а користили су га даље у фармацеутској индустрији. Одрасло дрво дивљег кестена даје око 100 килограма плода у сезони.
