Друштво за заштиту и проучавање птица Србије је поводом Светског дана влажних подручја подсетило да су мочваре од изузетне важности за очување природе јер представљају ретке преостале оазе биодиверзитета. Како би се стање птица водених станишта и подручја на којима оне бораве редовно пратило и анализирало Друштво сваке године током јануара спроводи Међународни попис птица водених станишта.
– Више од 120 орнитолога, чланова и волонтера Друштва је током спровођења пописа посетило више од 1.500 локалитета на нашим рекама, језерима, рибњацима, акумулацијама, мочварама, плавним пашњацима и слатинама. Према прелиминарним резултатима пописа забележено је више од 300.000 птица водених станишта. Три најбројније врсте биле су лисаста гуска, патка глувара и обични галеб. На зимовању код нас по први пут је потврђен и гроготовац, врста пловке која иначе зимује у Африци и која изузетно ретко презими у Европи – кажу у Друштву за проучавање и заштиту птица Србије.
Од осталих ретких врста бележени су још кудрави несити, ражањ, велики црноглави галебови, гакови, мали и велики лабудови, црни и баршунасти турпани, средњи ронци, црвена луња, црни орлови, превези, риђогрли и ушати гњурци, златни вивци, црвене чапље.
– Јануар је и ове зиме био непредвидив, баш као и претходних година. Ледени дани са снегом и јаким ветром отежавали су нам рад на терену, а ниске температуре су довеле до ледостаја на већини стајаћих вода. Планирање је додатно било угрожено и компликовано због епидемије коронавируса и обољевања наших сарадника, али смо ипак успели да обиђемо готово сва најважнија водена станишта – рекао је Марко Шћибан, координатор Међународног пописа птица водених станишта у Србији.
Како је навео, велике реке Дунав, Тису и Бегеј поново су истраживали са пловила, док је већина локалитета била обилажена пешке.
– Заједно са колегама из Хрватске поново смо успели да у потпуности обиђемо реку Дунав све до Бугарске границе. Најмногобројнија акција била је на подручју ушћа Саве у Данав где су са више локација бројани галебови и мали вранци – додао је Шћибан.
Упркос свим наведеним проблемима, у Друштву истичу као велики успех да је поново обиђен комплетан водоток, већ озбиљно угрожене, Западне Мораве. Птице су поново пописиване и на Тамишу, Дрини, Нишави, Видрењаку, Босуту, Пеку, Великој Морави, Грабовици, Лиму, Засавици, Јегрички, Тимоку, Бољетинској и другим рекама.
– Алармантно је што су на већини обиђених локалитета забележени различити видови угрожавања природе – отпадне воде, депоније, криволов, прекомеран лов, преоравања станишта. Приобаља река, језера и канала су све више деградирана, узурпирана илегалним људским активностима и дивљом градњом – напомињу у Друштву.
Сазнања до којих се долази кроз ово истраживање користе се за предузимање конкретних мера за заштиту популација дивљих птица и водених станишта која су значајна за очување биодиверзитета и осталих природних ресурса на међународном нивоу. Подаци прикупљени у Србији обједињују се и шаљу у светску базу података коју води организација Wetlands International.
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије захваљује се свим појединцима, организацијама, институцијама и управама заштићених подручја који су на различите начине помогли у организацији и спровођењу Међународног пописа птица водених станишта.
Љ. П.
Фото: Друштво за проучавање и заштиту птица Србије
