Мистична планина Ртањ изнад Сокобање показала је и данас непредвидивост тако што је оповргла метеоролошке прогнозе о повременим пљусковима и невремену које може да буде непријатно, чак и опасно искуство за људе који је походе. Тако су најхрабријих тридесет полазника 29. генерације Адонисове Школе за сакупљаче лековитог биља, који су се одважили да данас освоје Шиљак, његову највишу тачку на готово 1.600 метара надморске висине, имали прохладно и облачно јутро идеално за успон, а на врху их је обасјало сунце. Диван завршни дан Школе за полазнике из свих крајева Србије, из Македоније, чак и из Русије и посебно радостан за најмлађег међу њима, тринаестогодишњег Новосађанина Зарија Чуровића који је први стигао на врх.
На пригодној свечаности у „Томића колибама“ подно Ртња такође данас, на Ивандан, који је уједно и дан траварског свеца Светог Јована биљобера, ђаци ове необичне школе добили су сведочанства – сертификате о учешћу у четвородневној обуци о самониклом биљу.
Они су након тога учествовали у квизу о познавању лековитог биља, а даме су се такмичиле у плетењу венчића од самониклих трава. Прво место на квизу знања о самониклим лековитим биљкама припало је Мартину Најдовском из Велеса, а друго и треће су поделиле Вукосава Драмићанин из Куршумлије и Рускиња др Светлана Дубовска која сада живи и има ординацијуза фитотерапију у Сомбору. Признање за најлепши венчић припало је Вери Симић из Земуна.
Биљоберска свечаност била је прилика и за уручење Мајсторског писма Синдиката Србије најбољим сакупљачима и прерађивачима лековитог биља у Србији. Примили су га Данијела Спасић из Јагодине, Богдан Станојевић из Белог Брда код Ниша и Вера Симић из Земуна. Председник српског Удружења за лековито биље „Др Јован Туцаков“ Небојша Станојевић уручио је плакете дугогодишњем предавачу у Школи за сакупљаче лековитог биља професору др Славољубу Тасићу из Београда, др Аци Кожухићу из Кладова и Ради Павловић Чајки из Београда.
Ова јединствена школа у природи настала је из идеје и иницијативе овдашње породичне фабрике чајева „Адонис“ Небојше Станојевића. Желели су да да знањ,е сабрано у „Адонису“ и лепоту и снагу природе поделе са целим светом. Предузимљиви Небојша иницирао је и оснивање Удружења за лековито биље Србије „Др Јован Туцаков“ које је свих ових година суорганизатор Школе.
Првобитна замисао да пружи практична знања сакупљачима лековитих биљака, траварима и љубитељима пророде временом се развијала. Програм сокобањске биљоберске школе проширен је темама о гајењу и преради лековитог биља. Оно што се не мења и због чега је Сокобања понела име Зеленог срца Србије jeсу пространи теписи самониклих трава.
У уторак су брали у околини Сесалачке пећине и извора реке Моравице, где су обишли плантаже шипурка, у среду на падинама планине Девице па све до њеног врха Оштре чуке на 1.075 метара надморске висине, док се у четвртак обука одвијала на огледним парцелама компаније „Адонис“ са око 100 врста лековитих биљака, а практична настава о преради у погонима ове реномиране фабрике чајева, где је полазницима говорио Ненад Станојевић.
Прерада лековитог биља била је и поподневна тема два наставна дана, а велику пажњу привукло је предавање о производњи ракија траварица крепког 81–годишњака Димитрија Станковића Зеке. Након оценске дегустације, проглашене су најбоље у конкуренцији одабраних траварица. Победила је траварица без посебног имена коју је професор Тасић пекао за своју душу, а друго и треће место припало је Зекиној Манасијанки и Златиборској траварици медовачи Наде Милошевић са Златибора.
Нагласимо и срећу полазника што су све време међу предавачима имали изузетне зналце професора Тасића и професора ботанике са нишког Природноматематичког факултета др Бојана Златковића.
С. Карановић
