Насловна ТЕМЕ ЗЕЛЕНИЛО Zbog čega pčelari vole ovu faceliju?

Zbog čega pčelari vole ovu faceliju?

422

Facelija je jedna od najmedonosnijih biljaka. Seje se već u drugoj polovini februara i početkom marta. Potrebno joj je 45 dana da procveta. U punom cvatu je više od mesec dana, a pošto se samorasejava, za zimsku ispašu dovoljno je zaorati je sredinom jula.

„Facelija je idealna za kontinuiranu ispašu pčela i preporučuje se onima koji bave stacionarnim pčelarstvom i ne sele košnice. Ako se poseje u proleće, pčele će imati pašu od maja do septembra. Naime, nakon završetka majskog cvetanja, facelija se zaore sredinom jula, kako bi u jesen pčele imale hranu“, kaže Bojan Ilić pčelar iz sela Trska kod Rače Kragujevačke.

Ilić ima pola hektara pod facelijom, na parceli u blizini košnica. Ova biljka je značajan izvor nektara i polena.

„Ona obilno i dugo cveta. Jedan cvet ove biljke daje do 4,5 miligrama nektara sa koncentracijom šećera od 28 odsto. Med od facelije spada u najskuplji i ima specifičnu prozirno belu ili svetložutu boju, a u košnicama će pčelari primetiti ljubičaste nijanse. Temperature na kojima ova biljka uspeva su od 16 do 24 stepena Celzijusa. Otporna je na hladnoću i sušu. Zato bi je trebalo što više sejati, pogotovu ako znamo da po selima ima mnogo zapuštenih parcela“, dodaje Ilić.

Facelija je jednogodišnja biljka poreklom iz Kalifornije, a na evropskom kontinentu gaji se od 19. veka. Osim za ispašu pčela korisna je i za zemljište. Naime, tokom vegetacije usvaja azot iz zemlje i često se seje kao postrni usev. Može da se gaji na svim tipovima zemljišta, jer nema posebne zahteve.

Seme joj je sitno i seje se na dubini od 1,5 do 2 centimetra u redove na razmaku od 20 centimetara. Može da naraste do 80, a koren ide u dubinu do 70 centimetara. Njegovim odumiranjem u zemlji ostaje značajna količina organskih materija, te je facelija pogodna i za popravljanje strukture i sastava zemljišta.

Tekst i foto: Biljana Nenković