Најезда гљивичних патогена и инсеката успешно се сузбија сетвом и заоравањем биофумигатора, биљке која поседује природне хемијске материје које сузбијају штеточине, а њена заорана зелена маса уједно је и добро зеленишно ђубриво.
У борби против нематода изузетно је важна превентива која обухвата плодосмену, хигијену и стерилизацију земљишта, објекта и мехаизације, употребу здравог декларисаног семена.
Искусни баштовани који производе поврће у затвореном простору некада су се заклињали у незаменљивост метил-бромида. Истина, овај препарат ефикасно сузбија нематоде, сићушне становнике земљишта и веома опасне штеточине поврћа у затвореном простору, које насељавају корен гајених биљака и, хранећи се на њему, стварају гуке и гале у које се уселе, те тако додатно ремете исхрану биљака. Посебно су угрожени засади произвођача који, у трци за профитом, не поштују плодоред. Производња у монокултури из сезоне у сезону доводи до замора тла, повећања врста и бројности изазивача болести, нематода и осталих штеточина.
Корисне бактерије као биофумиганти
Као биофумиганти могу да се употребе и неке корисне бактерије као што су Thiobacillus thioxidans и Thiobacillus ferroxidans. Оне активирају механизмe самоодбране против паразита, инсеката, болести и екстремне хладноће. Да би се тлo заштитило, потребно је прво дубоко га обрадити (до 50цм). Тако обрађено се наводњава спремљеном мешавином Тhiobacillus spp. За 1.000 квадратних метара потребно је 4кг бактеријске културе растворене у 800 литара воде. Нужно је да примена буде најкасније 15 дана пре сетве декларисаног семена. Заливање раствором бактерија се понавља и у пролеће. Тако се могу уништити патогени Rhizoctania solani, Fuzarium oxisporum, Sclerotinia spp, Phytophra spp, Verticilium spp, Ditylenchus spp, Meloidogyne spp, Helicotylenchus spp.
У земљиштима изузетно загађеним нематодама, али и осталим патогенима, могуће је постићи одличне резултате применом препарата који садржи више сојева Тhiobacillus spp. и сумпора у врло кратком року, и који не зауставља значајно почетак сетве. Оваква примена гарантује успешан наставак производње, јер је овај коктел један од најјачих органских приправака у свету за земљиште без нематода и патогена и обнову микробиолошког састава плодног тла, као и за смањивање потрошње синтетичких и штетних пестицида. Препарат Тhiobacillus spp. унапређен је биолошки „препарат“ који је уједно и стимулатор раста и побољшивач тла, нема резидуалног деловања, а чешћом употребом се такорећи у потпуности уништавају многобројни патогени.
У пластенику у који се уселе нематоде често је онемогућена производња одређеног поврћа кроз више година, јер нематоде имају способност да потпуно мирују у неповољним условима, да се самоконзервирају, односно да и више година притајене сачекају да одређена биљка домаћин поново ту буде посејана. Зато је у борби против ове пошасти изузетно важна превентива. Она обухвата плодосмену, хигијену и стерилизацију земљишта, објекта, мехаизације, употребу здравог, декларисаног семена. И ту се надовезује неопходност коришћења метил-бромида, или водене паре за стерилизацију. Али, научно је доказано да овај препарат није еколошки прихватљив за земљиште, а за водену пару ваља обезбедити посебан систем којим би се пара убацивала у тло.
Лек и против корова
То не значи да се паразити и штеточине, који живе у земљишту, могу сладити корењем поврћа и уништавати или умањивати економичност целокупне производње. Постоји решење, прихватљиво чак и за производњу поврћа по принципима органске пољопривреде. То је биофумигација.
Здраво тло је сложена мрежа организама који живе у равнотежи. Многи хемијски пестициди уништили су овај деликатан систем, који биофумигацијoм може да се обнови. Реч је о техници која искориштава неке биљке и њихове обрамбене ензимске системе. Главне биљне врсте у којима се они налазе потичу из фамилија Brassicaceae, Capparidaceae и Moringaceae. У одговарајућим условима ове биљке су способне да произведу низ важних цитотоксичних молекула. У наведеним биљним врстама, један од најважнијих обрамбених ензимских система је мирозиназа – глукозинолат. Тако се ткива ових биљака могу користити као мека, екокомпатибилна алтернатива хемијским фумигантима и стерилизантима.
Биофумигација се заснива на заоравању зелене биљне масе која ће послужити и као зеленишно ђубриво. Потребна количина зелене масе је 50т/ха, док код јаких напада земљишних нематода доза мора да се повећа на 100т/ха. У пластенику, сетвом одређених биљака, најчешће из рода Brassica, које после заоравања у влажној средини ослобађају изотиоцијанате, смањује се бројност неких патогених гљива проузроковача болести и умањује ницање корова. После уношења зелене масе у земљиште, долази до ослобађања материја које могу да униште различите патогене – гљиве, нематоде, бактерије и инсекте. Иако је биофумигацију најбоље радити током лета и јесени, метода може да буде корисна и ако се примени пред сетву-садњу.
Тест слачицом, па нова сетва
Да би се ова метода користила, ваља прво обрадити земљиште у пластенику, унети стајњак и посејати неке биљке које ће се касније заорати. После заоравања, потребно је да то земљиште буде топлије од околног, па га ваља залити, покрити фолијама у трајању од четири недеље, и добро затворити. Када прође тај период, може се обрадити и сутрадан сејати или расађивати поврће. Пожељно је да се пре сетве одради тест проба, тако што би се прво посејала слачица јер она је осетљива на материје које се развијају биофумигацијом. Биљке које су пожељне да се користе за зеленишно ђубрење, за биофумигацију јесу ротква, слачица, рен, кадифица и невен. Тестови у лабораторијским условима показали су да се биофумигацијом уништавају мицелије гљива Pythium и Sclerotinia sclerotiorum.
Огледи на отвореном пољу указују да овом методом, односно, сетвом биљака препорученим за зеленишно ђубрење, могу да се сузбију и гљиве Fusarium oxysporum на зеленој салати, нематоде Meloidogyne incognita на лубеници, жичари на зеленој салати и кромпиру, гриње Tetranycus urticae на блитви, гљива Erysiphe cichoracearum, проузроковач пепелнице диње, сиве плесни у винограду…
Биофумигација у значајној мери смањује опасност од заразе гљивама које узрокују трулеж корена, кореновог врата и увенуће у засаду јабуке (Pythium spp, Phytophthora cactorum, P. syringae). У јабучњацима, биофумигација се одвија у одређеним фазама: прва је гајење биљака из рода слачица (Brassica juncea i B. napus) до пуног цветања када развију 20 до 30 тона свеже масе по хектару, и малчирање целокупне биљне масе, фрезирање и квашење. Ове фазе немају штетне утицаје на гајене биљке, а адекватна су замена за забрањене препарате као што је метил-бромид који се више не користи.
Светлана Мујановић
