ТЕГЛЕ ИЗ ОБРЕЖА ПУТУЈУ ОД СЕВЕРА ДО ЈУГА
Здраве посластице праве углавном мали произвођачи чија мануфактурна ремек дела све више добијају на значају и цени. Саша Илић и његова супруга Александра Гоцић из села Обреж код Варварина праве кремове од ораха, лешника и пистаћа без шећера, глутена и било какавих адитива и конзерванаса.
Њихова прича је помало необична. Имали су друге планове, али им је живот трасирао пут на који се они данас уопште не жале. Прекретница се догодила због пандемије корона вируса.
Потрошачи прихватили „Здраво код Руса“
– Пре десетак година посадили смо орахе и лешнике на породичном имању и коју годину касније отишли смо у иностранство. Међутим, када је почела корона, вратили смо се у Србију. И док смо чекали разрешење ситуације, схватили смо да су нам засади у пуном роду. У то време, размишљали смо шта можемо да направимо од тих плодова. Пробали смо прво крем од ораха, потом од лешника и на крају смо асортиман допунили пистаћима – прича нам Александра Гоцић.
Тај први крем су обогатили урмама и какаом, па је било право уживање мазати га на палачинке и галете. Данас имају петнаестак производа и сви су погодни и препоручљиви за здрав начин исхране. Њен супруг Саша Илић истиче задовољство чињеницом да су више од две године на тржишту и додаје:
– Наш мали бренд назвали смо „Здраво код Руса“, јер је Рус мој надимак. У нашим кремовима је 70 процената основног састојка, односно лешника и ораха. То су наши плодови, са нашег имања. Имамо засаде по два хектара једног и другог. Урме су додате због конзистенције, а какао због богатијег укуса, а све заједно чини ове посластице здравим. То нам је био циљ и остварујемо га.
Купци у Новом Саду и Београду
Тржиште за производе највећег села општине Варварин је углавном у Новом Саду и Београду. Продају их на базарима и сајмовима. Чланови су платформе „Мали произвођачи Србије“. Недавно су тегле из Обрежа нашле своје место и у неким продавницама.
Александра и Саша признају да су на почетку имали великих проблема како да одрже крем и продуже му век, а да не додају конзервансе. Више од пола године су испробавали методе и лутали у потрази за решењем, консултовали неколико стручњака, док нису дошли до крајњег резултата.
– Додавање било какве хемије није долазило у обзир и онда смо случајно упознали једну младу девојку, технолога хране. Она нам је предложила пастеризацију кремова на тачно одређеној темепратури, на којој они остају употребљиви годину дана – објашњава Александра.
Када је проблем рока трајања решен, изашли су пред муштерије. Данас су задовољни, трагају за новим укусима и помало изненађени што се једна мала локална прича из околине Варварина проширила даље од свог села.
Крем од пистаћа најтраженији и најскупљи – За кремове без шећера и адитива заинтересована је углавном млађа популација, која их додаје у смутије или здраве слаткише. Али, у последње време следе их и старији, који све више знају и уче о здравим намирницама, а воле да се засладе директно из тегле. Изненађује да је најтраженији крем од пистаћа, иако су лешник и орах домаће намирнице. Тај крем је уједно и најскупљи – каже Александра Гоцић.
Текст и фото: Биљана Ненковић
