Важна помотехничка мера, која се спроводи у вишегодишњим засадима винове лозе, јесте зелена резидба винограда. У зависности од климатских прилика, она се ради од краја маја до почетка јула.
Основни циљеви зелене резидбе првенствено су одржавање правилног узгојног облика и правилног распореда ластара на шпалиру.
Зелена резидба у винограду обухвата све радове који се изводе на зеленим ластарима, цвастима, зеленом грожђу и листовима током вегетације и ту спадају: лачење, заламање ластара, прекраћивање заперака, перстеновање лозе, проређивање цвасти, гроздова и бобица и уклањање доњих листова. За зелену резидбу можемо рећи да је и корективна или допунска резидби изведеној на зрелој лози .
Обим зелене резидбе није исти сваке године, јер од климатских услова, сортних особина и облика чокота зависи и које ће се мере зелене разидбе примењивати.
Лачење или плевљење је уклањање младих ластара на почетку вегетације, који неће бити потребни у текућој вегетацији ни при наредној резидби зреле лозе. Лачењем се уклањају ластари који су избили на чокоту, а нису били планирани резидбом, они могу избити на стаблу, глави, краковима, родним чворовима и на самом луку. Лачењем се уклањају и ластари који избијају из подлоге.
Операција лечења се изводи неколико пута у току вегетације, а први пут када су ластари дуги само неколико центиметара. Њиховим заламањем спречава се беспотребно трошење хранљивих материја на пораст ластара који неће бити потребни у текућој или наредној вегетацији. Уклањањем ових ластара смањује се густина зелене масе што доводи до боље проветрености шпалира. Лачење је обавезна мера и никако се не сме изоставити нити се не сме одлагати, јер се директно утиче на квалитет грожђа и здравствено стање винограда.
Заламање ластара је друга обавезна мера зелене резидбе која се изводи у винограду. Она се изводи када се остављени ластари увуку у жице и када значајно прерасту потпору и почно да се савијају. Ластари се прекраћују 30 цм изнад последње жице или је правило да буде 10 до 12 листова изнад последњег грозда.
Заламање се изводи из разлога да ластари не би расли неограничено у дужину и на тај начин трошили хранљиве материје, правили велику засену, смањивали промају и били подложнији болестима. Ако би имали сувише дуге ластаре доња окца на њима би губила родност што би се одразило у наредној вегетацији. Заламање се изводи у прецветавању винове лозе, негде око средине јуна, никако се не ме чекати почетак јула, јер се тада губе корисна дејства ове мере.
Заламањем врхова ластара долази до јачег активирања заперака на њима, па се мора вршити њихово заламање. Заламање заперака се изводи када они на себи имају 8 до 10 листова. Погрешна навика виноградара је да се заперци уклањају до основе. Они се заламају тако дана њима остане 4 развијена листа који настављају фотосинтетску активност и исхрану чокота. По правилу ова мера се изводи 3 недеље до месец дана после заламања главних ластара.
Пише: Мастер воћарства и виноградарства Радмила Копривица, ПССС Београд
