Породично газдинство Александре и Ненада Нерића из Дероња у свом пластенику произвешће ове године лубенице на неких седам хектара.
За то је потребно искалемити бар 1.200-1.300 биљака да би се добило хиљаду добрих садница лубенице. Калемљење је пипав посао, тражи велику пажњу и зато се у мобу окупљају жене које све имају своја газдинства, па помажу једне другима.
Производња лубеница започиње производњом квалитетног расада. Калемљење или пелцовање лубеница на тикву и расађивање у тунеле је технологија која је добро позната у Дероњама и примењује се већ 25 година. Производња је тако нешто скупља у односу на класичну, али се постиже бољи квалитет и већи принос.
Потребна је велика пажња, јер се калемљење ради са младим садницама, а женске руке су лаке и прецизне.
– Тиква се узима са кореном и направи се рез по средини, неких центиметар до два, затим се узима лубеница којој је одсечен корен, зашиљи се са обе стране жилетом како би лакше ушла у подлогу од тикве, тако да се резане површине споје. Спојно место се заштити комадићем фолије и учврсти спајалицом за папир, да се сокови тикве и лубенице споје и да се калем прими – објашњава Александра Нерић из Дероња.
Процес калемљења састоји се од неколико радњи, а свака од њих је једнако важна за добијање квалитетног садног материјала.
– Када је лубеница испелцована сади се у чашу и преноси у пластеник где се додатно покрива са неколико слојева агрила како би остала засенчена и лакше се примила. Потребно јој је неких седам до десет дана да се прилагоди на услове у пластенику – каже Душица Черубyић из Дероња.
Лубенице које се калеме крајем фебруара и почетком марта спремају се за најранију производњу. Дероњчани кажу да се у њиховом селу у време калемљења прода неколико милиона спајалица за папир. Калемљењем се обезбеђује већи принос, али није занемарљива ни чињеница да се тако добијају саднице које су отпорније на болести и ниске температуре.
– Лубеница се калеми на тикву због тога што тиква има отпорнији коренов систем. Првенствено је отпоран на хладноћу и зато те лубенице могу раније да се засаде на њиву – кажу ове жене.
Душица Черубџић, Сузана Калић, Биљана Данилов, Љубица Тодоровић, Александра Нерић и Мирјана Марић су потпуно овладале вештином калемљења лубеница. Ова добро уиграна екипа посао обавља у добром расположењу.
– Почнемо крајем фебруара и завршавамо тамо негде крајем априла, јер се лубенице саде и стижу у етапама. Ми то заједно све одрадимо и онда после гледамо како ће све то да се заврши на њиви и надамо се најбољем – каже Љубица Тодоровић.
Жене које заједно овде раде 15 година имају своја газдинства, добро им иде и лепо се слажу.
– То је моба код нас, идемо једне код других. Посао је пипав и треба да се ради у позитивном окружењу, са људима који ти пријају и са ким се дружиш. Ја сам као најмлађа овде задужена за шалу, да се оне смеју и да нам буде интересантно – испричала је Душица Черубyић.
Извор: Дневник
Фото: Pixabay
