Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ ЖИВАНОВИЋИ НАШЛИ МЕСТО НА ТРЖИШТУ ЗДРАВЕ ХРАНЕ: Медитеран у Бачкој Паланци

ЖИВАНОВИЋИ НАШЛИ МЕСТО НА ТРЖИШТУ ЗДРАВЕ ХРАНЕ: Медитеран у Бачкој Паланци

515

Шта је неопходно малим произвођачима да се успешно „пробију” на тржишту? Поред квалитета производа, велики број њих се сложио с тим да је важна иновативност, креативна идеја која би их издвојила у мору других произвођача. То “нешто” посебно видели смо у породици Живановић у Бачкој Паланци, која прерађује парадајз у занимљиве и надасве укусне производе, под заједничким називом “My Veggies” и која је овим брендом донела Медитеран у Војводину.

Пише: Тања Пролић

Све је почело из љубави према мору и путовањима. Током годишњих одмора Живановићи су углавном дегустирали медитеранску храну, између осталог и сушени парадајз у уљу и песто од сушеног парадајза. Ако још кажемо да је наша саговорница Роберта Живановић одрасла на мору, да воли да спрема медитеранске специјалитете, а уз то је и магистар прехрамбене технологије, чини се сасвим логичним њихов покушај да направе те деликатесе на традиционалан и сасвим природан начин. Без било каквих адитива.

И сушара “домаћи” производ

– Производимо сушени парадајз у уљу, песто од сушеног парадајза, кисело-слатки сос од парадајза, кечап, слатки намаз од зеленог парадајза, додатак јелима с поврћем, то јест мешавину зачина, и сушени бели лук у праху. Сви наши производи су 100 посто природни, без конзерванса, адитива, појачивача ароме и средстава против згрудњавања. Вегански су и посни, те се као такви могу користити у разним начинима исхране – наводи Роберта Живановић и с поносом истиче да су четири њихова производа награђена златним медаљама за квалитет на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду.

Додаје да су 2017. године набавили кућни дехидратор и од свежег парадајза, тзв. шљивара, добили мале количине осушеног парадајза. Након одличних утисака и оцена професора с Технолошког факултета у Новом Саду, колега и пријатеља којима су поклањали прве теглице, одлучили су да суше веће количине парадајза, а за то им је требала сушара.

– С обзиром на то да се цена нових сушара креће од неколико хиљада до неколико десетина хиљада евра, супруг Милоје, инжењер машинства, конструисао је и уз помоћ колега, машинских и електроинжењера, направио малу кондензациону сушару, капацитета приближно 170 килограма свежег парадајза. Специфичност ове сушаре је сушење на нижим температурама, максимално до 52 степена Целзијуса. Тако се чувају органолептичке особине и хранљиве материје, којима парадајз и друге врсте поврћа и воћа обилују. Од парадајза, осушеног у кондензационој сушари, производимо сушени парадајз у уљу и песто од сушеног парадајза на традиционалан медитерански начин – рекла је Роберта Живановић за „Добро јутро“.

Квалитет свих њихових производа испитан је на Институту за прехрамбене технологије Универзитета у Новом Саду. Сушени парадајз у уљу производи се тако што се рехидрирани осушени парадајз пуни у теглице у којима се налази мешавина зачина – сушени бели лук у праху, оригано и босиљак, налива мешавином уља – девичанско маслиново уље и хладно цеђено сунцокретово уље, а затим пастеризује топлотом у воденом купатилу. Тако се конзервира без употребе хемикалија, што овај производ чини 100 посто природним.

Њихов други производ, My Veggies песто од сушеног парадајза, добија се млевењем сушеног парадајза, који се затим меша са салса сосом од свежег парадајза према италијанској рецептури, пињолима, босиљком, белим луком у праху и капаром. Након пуњења у стакленке и затварања, следи пастеризација топлотом у воденом купатилу.

– Након сушења, у сушари поврће мељемо и правимо мешавину зачина, то јест, додатак јелима. Ова мешавина зачина састављена је од максимум 25 посто морске соли и минимум 75 посто сушеног поврћа које укључује шаргарепу, корен и лист целера, корен и лист першуна, паштрнак, селен, празилук, купус, паприку бабуру. Ово је 100 посто природан производ, који не садржи појачиваче ароме, конзервансе нити средства против згрудњавања – нагласила је наша саговорница.

Домаћи кечап и италијански намаз од зеленог парадајза

Такође, суше домаћи бели лук, који затим мељу и користе као додатак производима од сушеног парадајза, а малу количину и продају. Прошле године направили су и домаћи кечап који такође конзервишу само топлотом. Од ове године имају у понуди још два производа: кисело-слатки сос од парадајза и намаз од зеленог парадајза.

Када је реч о зеленом парадајзу, планирају да се следеће године више посвете његовој преради. Роберта открива да би варијанте нових производа могле бити салата од зеленог парадајза за зимски период, а да није туршија, и евентуално модификација намаза са додатком неких врста воћа. Примена свих ових производа од парадајза у кулинарству је широка и разнолика.

– Сушени парадајз у уљу може бити део салате уз маслине, фета сир, тестенину и зелену салату. Може се сервирати у сендвичима, уз печење или пасту. Песто од сушеног парадајза може се користити уз шпагете као прелив, као намаз на брускетама… Кисело – слатки сос од парадајза је боља варијанта кечапа, уз пицу и шпагете, а може се користити и уз домаћа јела као што су месо и пире, помфрит, и слично. Намаз од зеленог парадајза је код нас нешто ново. Састоји се од зеленог парадајза, лимуна и шећера. Италијани га сервирају уз сиреве приликом дегустације и често га носе као поклон. Може послужити као намаз за палачинке или неко кисело тесто – навела је Роберта Живановић.

Парадајз шљивар најбољи за сушење

Живановићи имају мало породично газдинство и производе мању количину парадајза на површини од око 8.600 квадратних метара, а мањи део сировина докупљују. Наша саговорница истиче да је за сушење парадајза најбоља индустријска сорта, тзв. парадајз шљивар типа Roma или San Marzano. То су сорте које се првенствено користе за индустријску прераду јер имају довољан садржај суве материје и након сушења и рехидрације дају типичан укус сушеног парадајза.

Фестивали, ресторани, друштвене мреже

Своје производе углавном излажу на фестивалима хране и здравих производа, као и на разним базарима, маркетима. У Београду су присутни у два концепт ресторана који купују производе од пољопривредних газдинстава и малих произвођача хране и од тих производа спремају јела, а нуде те производе и у продаји. Живановићи све више продају и преко друштвених мрежа, путем Фејсбук и Инстаграм странице.