Пише: Андријана Глишић
Зова је све популарнија у потрошњи и има све ширу примену, иако у нашој земљи њена производња није развијена. Садашња потражња, међутим, даје за право онима који предвиђају и најављују узлазни тренд ове проиводње.
У Србији се, како наводи професор с Пољопривредног факултета у Новом Саду др Ненад Магазин, највише узгаја у Војводини, тачније, у северним пределима, око Суботице.
– Код нас је самоникла врста самбукус нигра доминантна – каже проф. Магазин – и користи се из природе као самоникла воћна врста, односно, лековита биљка. Постоје и засади, али знатно мањег обима у односу на западну и централну Европу, где је много заступљенија. Код нас су спорадични и највише их има на северу земље.
Свежи плодови могу се јести, али не и зелени
Свима је, истиче, позната као жбунаста биљка, препознатљива по соку и чају од зове, а за ту намену се користи цвет сакупљен из природе, док се у засадима углавном сакупљају плодови, наводи Магазин:
– Практично цела биљка може да се користи у различите сврхе. Што се тиче воћараства, не гајимо је толико због директне конзумације плодова, иако се они могу јести, али увек треба бити обазрив да међу зрелим плодовима немамо оне који нису довољно зрели, односно, који су зелени, јер у себи могу имати отровне материје.
Тржиште цвета зове пружа доста простора, истиче Магазин и додаје да, уколико се гаји за цвет, треба водити рачуна o томе да квалитет буде добар и не садити је на местима где постоји могућност великих количина падавина у време цветања, јер то може изазвати проблеме. Иначе, зова је у народу позната као лековита биљка, многи је беру баш за ту намену, а њене цветове и неке друге делове користе и у народној медицини.
– Од зове се праве сирупи за ублажавање симптома сличних грипу, за искашљавање, утичу на побољшање имунитета, сирупи су добри за запушене синусе, бронхитис. Плодови зове имају и витамин Ц, могу да буду корисни и свежи, али директна конзумација им није примарна намена – наводи др Магазин.
Такође, сок од зове помаже и када је у питању дијабетес. Чај се, указује Магазин, користи за поспешивање излучивања мокраће, за знојење. Добар је и за сув кашаљ, а потребно је само осушити цветове и потопити их касније прокључалом водом.
Одбија биљне штеточине и сузбија болести
Многи зову користе и за различите препарате за негу коже. Осушени цветови се такође потопе у прокључалу воду, али је важно да се охладе и процеде, а након тога, препорука је да се тако процеђени чувају у фрижидеру и да се искористе у року од неколико дана. Наносе се ватом на кожу и тако је освежавају.
Зова има примену, не само као лековита, него и као украсна биљка, али и као сировина за биолошке пестициде, будући да је доказано да многи састојци зове одбијају штеточине и могу да сузбију поједине болести које нападају биљке.
– Код нас култура гајења зове у ту сврху није толико раширена, али је важно знати да може да се користи и у комбинацији са другим врстама у органској производњи, будући да је домаћин појединих предаторских инсеката који могу да уништавају, на пример, биљне ваши – наводи наш саговорник. – Биљне ваши су можда и највећи проблем приликом плантажног гајења зове. Црна биљна ваш, рецимо, може да направи велику штету у засадима. Иако се шири унутар једног жбуна, може успешно да се преноси с једног на други жбун и тако изазове већи проблем.
Приликом одабира локалитета за узгој ове биљке, наводи наш саговорник, треба водити рачуна о томе да буде у близини текуће воде, потока, брзих река, јер јој не одговара лежећа вода и запарена околина. Не воли ни превише киселаста, ни алкална земљишта.
– Најбоље успева на пХ вредности од 6,5 до 7,5 и зато се и гаји у неким деловима Војводине, али треба бити обазрив у оним јако алкалним земљиштима. Самоникла врста расте у неким деловима Србије и на висини изнад 1.000 метара. Треба је схватити озбиљно као и сваку другу културу и поштовати све агротехничке мере – истиче професор Ненад Магазин
