Пише: Зорица Драгојевић
Прошло је нешто више од деценије од када је Младен Јовашевић, успешни финансијски саветник с рачуноводственом фирмом у Великој Британији, дошао подно Каблара, створио свој мали рај „Жубор са Каблара“, породично имање на обронцима „Српске Свете горе“. и пустио магију да тече. Та магија настала је из жеље да се сачувају духовни запис и традиција предака, да буду инспирација и да те вредности остану део идентитета оних који долазе после нас. Онима који после њега долазе Младен ће оставити „Жубор са Каблара“, ракију направљену од најбоље српске ранке, ликер од сушених шљива, “Шумадијски чај“ и аутохтоне шљивике, пуне већ заборављених сорти.
– Магија „Жубора са Каблара“, настаје на породичном имању Стањевци породице Јовашевић, подно клисуре познатије и као Српска Света гора, надомак четрнаест православних манастира, од којих су неки још од 14. века представљали средиште српског духовног препорода и очувања традиције. Настала је из тежње да се сачува од заборава шљива ранка, те да се модерним техникама оплемени најлепша српска традиција, у виду понуде аутентичних ракијских производа од шљиве – започиње своју причу Младен Јовашевић.
Из воћњака са садницама из старих и давно заборављених шљивика, родила се нада. Нада да још постоји интересовање, да ће прави конзументи препознати квалитет скоро ишчезлих сорти.
– Наш воћњак је подигнут на садницама, сакупљеним у старим и давно заборављеним шљивицима. Воћке су никле из корена биљака за које се веровала да за њих више нема наде. Брига за земљу и за сорте којима је претило изумирање у срцу је наше филозофије. Наш циљ је да сачувамо ракијску културу и плодност наше земље. Користимо шљиве из сопствене производње и од коопераната. Поред црвене ранке која је основна сорта, заступљене су и округлица – метлаш и трновача као опрашивачи. Генерално, најплодоносније су шљиве стенли и чачанска родна, али ми смо у потпуности оријентисани на аутохтоне сорте, које су нешто мање продуктивне, али дају ракију бољег квалитета – објашњава власник „Жубора са Каблара“.
На овом имању подстиче се и подржава научни приступ за дубље упознавање специфичности ракије од старих сорти шљиве на биохемијском нивоу. Сарадња с Агрономским факултетом у Чачку дала је значајан допринос у досадашњим истраживањима.
– Трудимо се да све што радимо, буде у складу с природом, користећи искључиво локалне ресурсе, којих има у изобиљу, од лековитих трава до камена од којег је урађен под у подруму за одлежавање. Кажу да се по казану ракија познаје. Наш је традиционални, од бакра и направљен код локалног ковача. Од тренутка када је заблистао пред нама, онако углачан и гиздав, знали смо да смо на добром путу – задовољан је Младен Јовашевић.
Каже да их неретко питају о стању у Србији, када је производња шљиве у питању. С преко осам стотина регистрованих произвођача ракије наравно да има квалитетних ракија на тржишту, и томе се радујемо. Производња ракије подразумева упорност, стрпљење и посвећеност, ако искрено желимо да пружимо квалитетан, темељно развијен производ и причу која траје. У највећем броју случајева произвођачи углавном имају палету производа: ракије од дуње, кајсије, јабуке, крушке. „Жубор са Каблара“, оријентисан је искључиво на ракијске производе од шљиве, иако је идеално лоциран за набавку врло квалитетне кајсије. Село Миоковци, ризница најбоље кајсије у региону, буквално је са друге стране брда, али Јовашевић не шири палету производа, већ десет година има визију од које не одустаје.
– Наша визија – истиче – од почетка је понуда ракијских производа од аутохтоних сорти. Принцип производње је традиционалан, без употребе бонификатора укуса, мириса и боје, уз примену савремених принципа стручне контроле у свим фазама: од припреме плода, преко ферментације, дестилације до формирања неге и старења пића. Ово је само почетак, настављамо трагање за бољим варијететима црвене ранке и радимо на унапређењу процеса производње и контроле у свим фазама.
Циљ је да још боље развију, сачувају и истакну специфични комплекс пића у погледу ароме и укуса. Та магија која је потекла с Каблара нашла је пут до потрошача, чему сведоче и многобројне медаље, освојене на домаћим и светским такмичењима.
– На првом месту издвајамо бисер наше понуде: „Премијум ракија“ препеченица од шљиве ранке. Слојевита и комплексна препеченица, која је производ дугогодишњег истраживања и рада на унапређењу ове сорте и повратку краљице шљива на трон. Веома смо поносни на наш јединствен ракијски производ „Ликер од суве шљиве“, направљен од суве шљиве и брижљиво одабраних кабларских лековитих трава. Инспирацију за „Шумадијски чај“ нашли смо у сећањима из детињства. Традиционални рецепт за врућу ракију која окрепљује и дух и тело преносио се с генерације на генерацију, а своју надоградњу нашао међу лековитим биљем с нашег имања.
Како би производи били привлачни и за око и за непца, посебну пажњу тим „Жубора са Каблара“ поклонио је дизајну, облику флаше и самом паковању.
– Сви наши производи су пажљиво осмишљени да задовоље највише стандарде и захтеве љубитеља ракије, како у погледу садржаја, тако и у погледу форме. Посебну пажњу поклонили смо дизајну и облику флаше, те премиум паковању и топлој здравици, написаној у златотиску које заједно наше производе чине поклоном који се жели и којем се радује. Такође, желимо да љубитељима овог пића квалитетом и разноврсношћу омогућимо другачији приступ уживању у ракији. Уз сваки производ иде и препорука за конзумацију, од облика чаше до избора хране.
Квалитет за свет
Продаја преко сајта кренула је у мају 2021. Ускоро припремамо изненађење у виду додатних гастро предлога за упаривање ракија и хране директно из кухиње врхунских зналаца на нашем сајту – објашњава наш саговорник, напомињући да најбоље тек долази на имању Стањевци. Зима, када се стабла шљиве подвргавају заштити бакарним и кречним препаратима, идеално је доба да креатори ове приче своје ракијске производе понуде и уживаоцима ван Србије.
– Осим продаје путем сајта у Србији, наши производи могу се набавити и у Аустралији, Великој Британији и у неколико винотека у Београду. Циљ нам је већа продаја у Европи и да наш производ буде доступан у одабраним ресторанима у великим градовима у Србији. – истиче Младен Јовашевић.
