Изнад породичне куће у селу Тасковићи сваког пролеће процветају зумбули, они прави домаћи, не хибридни, који најлепше и миришу. Читаво брдо поплави од лепоте на радост породице, комшија па и пчела.
Прву луковицу зумбула Љубица Димитријевић, домаћица из заплањског села Тасковићи засадила је шездесетих година прошлог века у шљивику издан куће. Временом су зумбули преиузели примат и сада су они основна култура, али за породицу Димитријевић и много више од тога.
– Чувају успомену на моју мајку која је много волела цвеће. Не постоји кутак у дворишту где она не би нешто засадила. Имао сам срећу да и моја супруга Славица такође воли цвеће тако да смо заједно наставили породичну традицију – прича нам Душан Димитријевић коме у брању нежних зумбула помаже пријатељ Зоран Марковић.
Славица је задужена да везује „китке”, односно мирисне букетиће које са нестрепљењем ишчекују нишке цвећаре.
– Продајемо китке „на велико” по 45 динара за комад и задовољни смо јер успемо да допунимо кућни буџет – и додаје да су биле потребне године и чак две генерације Димитријевића да се засад прошири. Сада нису потребна нека улагања једина је брига да се чисти коров. Временске прилике овог пролећа им пријају, тако да су цветови крупни и мирисни.
„Прво је моја покојна мајка посадила две реда зумбула, а онда је сваке године повећавала. Био сам још момак и аутобусом сам корпе са зумбулима превозио до Ниша где сам их стрпљиво продавао. Све је било много лакше када сам 1973.године купио „шкоду” – вели Душан који ће засад оставити ћерки Бојани и сину Владимиру, али и унуцима.
Д. Алихоџић
