Све скупље минерално ђубриво могло би да буде разлог новог ланчаног поскупљења хране у Србији, али и на глобалном нивоу. На светском тржишту цене минералних ђубрива још од јуна вртоглаво расту. Главни узрок је озбиљна криза у производњи гаса и других енергената због чега велики произвођачи масовно смањују производњу.
Немачки специјализовани портал „Агрархојте”, пише да су цене појединих производа већ премашиле оне из 2007. и 2008. године а пољопривредницима су нагло порасли и трошкови репроматеријала.
Портал „Агроклуб” преноси да је хемијски див БАСФ недавно објавио како је знатно смањио своје капацитете за производњу ђубрива због високих цена природног гаса.
„Пратићемо развој цена енергената и у складу с тим прилагођавати производњу амонијака”, саопштили су из ове компаније наводећи да га у погонима у Белгији и Немачкој већ мање производе. Исту стратегију најављују и други велики произвођачи.
Србија увози велике количине минералних ђубрива, а произвођачи су дешавања на светском тржишту већ осетили на почетку пролећне сетве јер су им трошкови у производњи знатно увећани. Према статистичким подацима у другом кварталу 2021. године, у односу на исти период прошле године, минерална ђубрива била су скупља за 14,3 процента, а храна за животиње 31,3 одсто.
Вештачко ђубриво неопходно је у производњи и уз контролисану примену доводи до убрзања раста и развоја биљака уз остваривање високог, квалитетног и економски оправданог приноса.
Др Александар Лепосавић, са Института за воћарство у Чачку каже да је ово што се тренутно догађа велики проблем за пољопривреднике, не само за произвођаче воћа, који трпе последице, већ и за све друге учеснике у биљној производњи.
Наводи да је цена основног ђубрива, које се користи у производњи, за кратак период порасла са 45 динара на 70. Онда је јасно колики су то додатни трошкови за произвођаче у ратарству, напомиње Лепосавић и објашњава да је за хектар обрадиве површине потребно употребити 600 до 800 килограма само основног ђубрива. Према ономе што чујемо на терену произвођачи сада калкулишу јер им улагања расту, а неки размишљају и о смањењу производње. Пољопривредници су у јеку припрема за јесењу сетву тако да овакве информације са тржишта у овом тренутку њих највише погађају.
„У сваком случају имамо скок цена у производњи и сигурно ће у будућем периоду бити јако изражена”, додаје Лепосавић.
Вештачка ђубрива се најчешће употребљавају код узгоја кукуруза, јечма, соје и сунцокрета, али и код узгоја воћа, поврћа и цвећа. Правилном употребом ђубрива принос пољопривредних култура може бити увећан и до 50 процената.
Комисија за заштиту конкуренције, у децембру прошле године, објавила је трогодишњу анализу (од 2017. до 2019) о тржишту вештачких ђубрива у Србији, имајући у виду раст произвођачких цена у прва три квартала 2019. као и, у том тренутку, стечај једног од највећих произвођача вештачких ђубрива у Србији – „Азотаре” из Панчева, и некада највећег произвођача урее.
Комисија је објавила како је у том периоду код нас пословао само један произвођач минералних ђубрива – „Еликсир група” са погонима у Шапцу и Прахову. Наглашава се и да је 2019. дошло до осетног раста увоза, тако да је на крају те године он био за пет процената већи од оствареног у 2017. Минерална ђубрива претежно су се увозила из Русије (око 60 одсто) али и из ЕУ, углавном из Хрватске, Аустрије, Мађарске и Румуније.
Према наводима комисије, увоз вештачких ђубрива био је слободан, без оптерећења царинским дажбинама, док је на тржишту пословао велики број увозничких компанија. Према подацима Управе царина, у прве две анализиране године водећи увозник ђубрива у Србији била је „Еликсир група” али ју је 2019. на тој позицији сменила новосадска компанија „Промист”.
У мају ове године, на јавном надметању, управо „Промист” је купио панчевачку „Азотару” у стечају за 650 милиона динара. Нови власник најавио је како планира да, после три године застоја, покрене бар део производње вештачког ђубрива.
Извор: Политика
Фото: Pixabay
