Putevi iz zlatiborskog sela Sirogojna vode kojekuda, a jedan će, kako stvari stoje, krenuti najdalje – ka Unesku. Muzej „Staro selo”, decenijama čuvar naše narodne tradicije i graditeljstva, otpočinje pripreme za kandidaturu za upis na Uneskovu listu, a ono što postiže ide u prilog toj nameri.
Ove teme dotakla se minulog leta ministarka kulture Maja Gojković prilikom posete „Starom selu”. Pomenula je zamisao da se ovaj muzej na otvorenom upiše na jednu od Uneskovih lista zaštićenih kulturnih dobara, s tim što prvo treba napraviti studiju za to. Ministarka je tada ocenila da će uvršćivanje na listu zaštićenih kulturnih dobara Uneska podići vidljivost ovog muzeja na kulturnoj mapi Srbije i sveta. Uz to istakla je da je „Staro selo” primer dobre prakse kako može da izgleda muzej na otvorenom i rad na zaštiti kulturnog nasleđa.
Tu zamisao ozbiljno su shvatili u ovom muzeju iz Sirogojna, koji se prostire na pet hektara i ima oko 50 davnašnjih objekata prenetih ovde iz udaljenih zlatiborskih sela. Ovde su i u ovoj za posete nepovoljnoj godini, a „Staro selo” je odavno kao magnet za domaće i strane ljubitelje tradicije, ugostili oko 40.000 posetilaca. Planirane programe ostvarili, višegodišnji poduhvat prepokrivanja muzejskih zdanja kraju priveli.
– Ovu godinu upamtićemo po tome što je muzej konačno, posle 15 godina, rešio problem osnivačkih prava. Vlada Srbije donela je rešenje o osnivačkim pravima nad muzejom u korist Ministarstva kulture. Nas država već deceniju i po finansira, iako se čekalo da osnivačka prava budu preuzeta od opštine Čajetina koja je ova lokalna samouprava imala do 2005. godine. Zadovoljni smo što je to urađeno i zahvalni ministarki kulture Maji Gojković koja pomera stvari u kulturi i prepoznaje suštinske potrebe koje ponekad decenijama čekaju rešavanje – rekla je Svetlana Ćaldović, direktorka ovog muzeja.
Što se tiče Uneska, ona podseća da je muzej bio predlagač da se lončarstvo iz Zlakuse upiše na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, što je ostvareno krajem 2020. godine.
– Kao predlagači dužni smo da taj zanat i dalje živi, da ostane ono što jeste. Ali muzej još nije na listi Uneska. Sada je povoljna okolnost što je donošenjem novog zakona o kulturi ovaj naš jedini muzej na otvorenom u njemu prepoznat kao takav, a ujedno postao matična ustanova za sve buduće muzeje na otvorenom i muzeje zajednice. Prepoznati smo kao ustanova koja treba da bude zaštićena od Uneska, jer posvećeno čuvamo nematerijalno kulturno nasleđe. Da bismo se pripremili za kandidaturu treba da radimo na programima koji se bave čuvanjem nematerijalnog nasleđa, prevashodno starim zanatima i zanimanjima (narodno graditeljstvo, lončarstvo, kačarski zanat, rad pletilja…), onim koji još žive. Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe predlaže koga će kandidovati za listu Uneska, a procenjujemo da će nam biti potrebno oko dve godine da za to budemo spremni. Razvijaćemo programe u tom periodu i očekujemo da budemo predloženi, jer imamo potrebne uslove – ističe direktorka.
Naredna godina nije samo zbog toga izazovna za ovu ustanovu. Predstoji joj predstavljanje naše tradicije u „gradu svetlosti”.
– Ministarstvo kulture odabralo nas je da predstavljamo Srbiju u Kulturnom centru u Parizu na leto 2022. Tamo ćemo se predstaviti izložbom i promo filmom o muzeju, proizvodima starog zanatstva, našim običajima, kao i modnom revijom „Sirogojno džempera” – najavljuje Svetlana Ćaldović.
Direktorka „Starog sela” potvrđuje da su tačna govorkanja da će Sirogojno postati jedino brdsko selo u kome će raditi pozorište, s tim što kaže da za tu nameru valja ostvariti određene preduslove.
– Sirogojno se odavno na kulturu oslanja, kulturno nasleđe i muzej su duša ovog poznatog sela, uglavnom zbog kulture toliko posetilaca ovde dolazi. U rad odbora mesne zajednice uključeni smo i vlasnik firme „Sirogojno kompani” Rade Ljubojević i ja, pomažemo da Sirogojno zaista bude selo kulture. Otuda smo sa ostalim iz mesne zajednice predložili da bude rešeno pitanje seoskog Zadružnog doma. Taj dom nekad je pripadao Zadružnom savezu, pa ga je kasnije preuzela opština Čajetina. Predložili smo da ga opština ustupi mesnoj zajednici, pa da tu napravimo pozorište, zapravo jedan kulturni centar s nizom sadržaja. Dobra volja rukovodstva opštine postoji, a nastojaćemo da i Ministarstvo kulture finansijski pomogne ostvarenju poduhvata – kaže o tome direktorka Muzeja „Staro selo”.
Tradicija da se na Badnji dan sprovode tradicionalni običaji nastavlja se i ove godine u Muzeju “Staro selo“. U autentičnom ambijentu dinarske brvnare na Badnji dan 6.januara, u skladu s narodnim običajima, izvode se ritualne radnje sečenja i nalaganja badnjaka na ognjištu, unošenje slame i postavljanje tradicionalne posne badnje večere.
– Ciklus božićnih praznika obiluje mnoštvom radnji i obreda sa željom da se obezbedi sreća, zdravlje, napredak porodice i dobra letina. Običaje izvode domaćin i domaćica, na isti način na koji se praznik i danas obeležava u selu. Posetioci muzeja, u skladu sa epidemiološkim prilikama, mogu učestvovati u rekonstrukciji običaja, naučiti ili se podsetiti kako se u narodu obeležava praznik Badnji dan – navodi Jelena Toskić, muzejski savetnik u “Starom selu“, uz božićni pozdrav “Hristos se rodi“ i ‘Zaista se rodi“.
Izvor: Politika
Foto: Staro selo Sirogojno
