Iz pitome Zapadne Slavonije, gde su se u bivšoj Jugoslaviji pravili najbolji kuleni i kobasice, porodica Ćasić se za vreme rata doselila u Srbiju, sada već davne 1991. godine. Sa sobom su osim najosnovnijih stvari doneli, u pamćenju urezano, umeće u pravljenju mesnih specijaliteta. Nastanili su se u Sremskoj Mitrovici i osnovali brend „Dragin kulen i kobasica“ u čijem nastajanju učestvuje cela porodica. Ona koja sve to treba da prezentuje, da privuče rečima ono što nepcima treba da se proba, je Branka Ćasić, najmlađi član porodičnog gazdinstva.
-U proizvodnji učestvuju moj otac, deda, mama i jedan tatin drug, ja sam više za plasiranje proizvoda, društvene mreže, kontakt sa fizičkim licima i restoranima. Znači svi radimo, porodično, mama, tata, ja, baka i deda, svako ima svoj zadatak. Gazdinstvo se nalazi u Sremskoj Mitrovici, a bavimo se time zvanično 4 i po a nezvanično oko 30 godina – uvodi Branka lagano u priču o mesnim čarolijama. Sa dve mašine krenuli su prvo u proizvodnju kulena po receptima nasleđenim od davnina.
– Radimo po starim recepturama koje se nasleđuju kroz generacije, tata je nasledio od svog dede i tako će ići dalje. Krenuli smo od kulena što se tiče proizvoda, svakako da sve ono što danas imamo nismo imali, u tome su nam dosta pomogle subvencije u okviru Pokrajine i Republike. Počeli smo sa dve mašine, a sada je taj broj dosta veći. Kako se povećavao broj mašina tako su i prostorije povećavane i sve je rađeno po HASSAP standardu – kada je kulen osvojio tržište porodica je odlučila da započne izradu kobasica, čvaraka i salama. I opet, a kako bi drugačije, po slavonskim receptima.
– Proizvodimo kulen u kati, premium kulen koji je takođe u kati, lovačke i domaće kobasice, slanina, čvarci, pečenica i vrat, a od nedavno u ponudi imamo salamu od tartufa, slavonsku salamu i zimsku salamu. Cilj nam je da se zadržimo na dobrim i proverenim proizvodima ali i da idemo napred u smislu novih proizvoda – a da bi proizvodi bili kvalitetni potrebno je i kvalitetno meso koje Ćasići uglavnom sami uzgajaju ili kupuju od poznatih poljoprivrednika.
– Imamo svoje svinje ali uzimamo i od nama poznatih poljoprivrednika, cilj nam je da sve bude kako treba. U prizvode ne stavljamo nikakve aditive ni arome, samo so, paprika, biber, beli luk – odličan ukus i kvalitet Draginih kulena i kobasica prepoznali su mnogi poznati beogradski restorani, kao i svi oni koji uživaju u domaćim proizvodima.
– Plasiramo proizvode na sve moguće načine, preko instagrama, fejsa, raznih manifestacija, takođe dosta restorana kupuje od nas, kao na primer, restorani Franš i La Coucina iz Beograda, splav New Marinero i mnogi drugi manje poznati. Najviše se traže čvarci, slanina i kobasice, dosta ljudi nije čulo ili nije ni probalo kulen, što je kod nas Slavonaca drugacčije, poznati smo po tome da volimo ljuto i pikantno – zadovoljna je trenutnom situacijom Branka, uz napomenu da je količina njihovih proizvoda ograničena kako bi bili što kvalitetniji. Za taj kvalitet, makar i u malim količinama potreban je ogroman trud, koji u ovom gazdinstvu svi ulažu.
– Verujem da se svaki trud isplati. Nema rezultata dok ne zasučeš rukave. Može da se živi od prerade mi smo svedoci, a isto tako verujem da kada radiš ono što voliš i kada je to što radiš još dobro prihvaćeno i kvalitetno da tu nema greške, da je to budućnost. Imam puno planova što se firme tiče i neću se zaustaviti na ovome, imamo još planova i u vezi seoskog turizma i prodavnice u Beogradu. Biće mi drago da sve što sam zamislila i ostavrim – da bi to ostvarila Branki je najbitnija podrška porodice, naročito dede, koji zorom ustaje da podloži vatru u pušnici.
– Ovo nije ni malo lak posao. Moj deda svako jutro dolazi kod nas da pali vatru u pušnici i ništa mu nije teško za svoju unuku. Drago mi je što sam odrasla u takvom okruženju gde se ideje podržavaju i realizuju. Za mene nema nešto ne mogu i neće se ostvariti, ja čvrsto verujem u to da hoće i idem ka tome ne obazirući se na prepreke – uverena je u uspeh svog brenda Brakna Ćasić.
TEkst: Zorica Dragojević
Foto: Privatna arhiva
