КАДА СЕ УДРУЖЕ ШТЕТОЧИНЕ И БОЛЕСТИ
Пише Светлана Мујановић
До пре коју деценију леска је у нашим крајевима била шумско дрво, чије смо употребљиве плодове – лешнике, сакупљали по шуми. Пратећи воћарске трендове у савременијим, развијенијим државама и појавом нових сорти које су имале језгро укусније од дивљих, леска је почела да се сади и у нашим воћњацима, да би се последњих година укорениле и веће плантаже.
С повећањем површина под овом воћком, појавиле су се болести и штеточине попут гриња, стеница, сурлаша или жишка, који је некада био једино позната штеточина. Све чешће је нападају и бактериозе, као и гљивичне болести, међу којима највећу штету наноси гљива нематоспора, проузроковач мрке трулежи језгра. Против ње леску ваља штитити и на окућници. Уствари, плодови се штите од инсеката, најчешће су то стенице и жижак, који их „буше“ и пружају могућност нематоспори да их зарази.
Против гљиве нема лека, има превентиве
Промена коју наноси нематоспора (Nematospora coryli) и која се уочава обично пред крај вегетације, у берби, јесте трулеж језгра плода. Ова гљива је на лески иначе присутна као сапрофит током читаве вегетације, али када инсекти оштете тврду љуску, она у плод улази као паразит и такви лешници су изгубљени за потрошњу. Гљива заштићена омотачем, и у плоду се несметано развија. На љусци плода у који се уселила гљива виде се жуте флеке које крећу од врха, касније тај део добија смеђу боју. Инфицирани плодови су ситнији, деформисани, а језгро лешника је тамне до црне боје и киселкасто – горког укуса. Када се заразе млади плодови, током маја и јуна, осуше се и отпадну празни, без језгре. Ни зараза у каснијој фази не обећава да ће плод бити употребљив.
Фото: AdobeStock
Трулеж језгра плода (Nematospora coryli)
С обзиром на то да су убоди стеница и других инсеката улазна врата за заразу, мере заштите су усмерене на уништавање штеточина. Сада је за заштиту касно, али се ваља припремити за следећу вегетацију.
Шта треба урадити после бербе и које су мере заштите прочитајте у наставку текста.
