Инострани купци више воле упаковану и размерену робу, него да бирају плодове по гајбама. Паковања, попут дрвених гајбица, морају да забораве, да би се одржао корак са светом. Андреј Станаревић, из Полино фруита, који извози свеже воће и поврће, каже да су дрво и ринфурзна паковања превазиђена.
Искуства извозника су да су за тржиште Европе најбоља паковања у картонској дворедној кутији, коју траже маркети у Европи.
„Други тип паковања је јабука у кеси и то је намењено, углавном, за ону ситнијег калибра. Чак и код нас велики ланци уводе тренд продаје у кеси. Најлуксузније је паковање у тацни, где су јабуке затворене стреч фолијом. Разлика калибра јабука мора да буде највише до милиметар- два“, навео је Андреј Станаревић, на последњем саветовању воћара у Гружи.
Прихватљив начин паковања јабука за тржиште Азије, Африке и других далеких дестинација углавном је „бушал“ паковање. Овај начин користи се за бродски транспорт и искључиво се тако и може доставити тим купцима.
„У оваквом паковању јабука се не продаје ни на калибар, ни на килограм, већ на број плодова. Када преговарамо причамо искључиво о броју јабука у кутији, а најпопуларније су оне у којима је од 100 до 125 комада. Паковања су 18 килограма нето, али се продају на кутију, а не на килажу. Разлика у калибру је до 3 милиметра. Дрвене гајбе и ринфуз морамо да заборавимо, јер вас купци у том случају сматрају непрофесионалним. Мислим да нам је у последњих 15 година Русија учинила медвеђу услугу, јер су нас размазили и нисмо пратили трендове паковања“, додаје Андреј.
Шта је са шљивом, боровницом и кајсијом?
У Србији веома мали број произвођача и трговаца чува шљиве. У Молдавији свеж стенлеј може да се нађе до нове године, док је код нас та пракса слабије развијена.
„Европа тражи шљиву од 80 до 90 посто зрелости, пакују се у пластичне посуде, по пола килограма, а затим у картонску амбалажу. Исти начин паковања европски купци захтевају и за кајсију. Источна Европа тражи шљиву у ринфузном паковању, али са тим паковањима не можемо да очекујемо високе цене. Купац више жели лепо паковање од пола килограма, него да узима шљиве из дрвене гајбе“, наводи Андреј своја искуства.
Боровница је најтраженија у паковању од 125 и 250 грама. Пожељно је да прође кроз сортирку.
„Један дански супермаркет тражи и атрактивна паковања, боровницу у кофицама или декоративним корпицама. Сада морамо да идемо корак даље и да пратимо трендове, не само у грамажи, већ и у дизајну паковања“, саветовао је Андреј воћаре у Гружи.
Текст: Биљана Ненковић
