Традиционални накит израђиван хеклањем нанизаних стаклених перли био је карактеристичан за Косово и Метохију крајем 19. и почетком 20. века. Некада је био украс сеоских жена и мушкараца, које су сами правили, а данас се може видети једино у депоима фолклорних ансамбала. Један такав је у Крагујевцу.
Накит је био саставни део одевних комбинација. Сеоски живаљ је на тај начин парирао градској господи, који су носили дукате и филигран. Карактеристичан пандан направљен од перли је сатник или ћустек. У граду су се сатници најпре носили око врата и имали су филигранске ланце. А на селу ћустек је био од перли.
Ова „мода“ је трајала све док није измишљен џепни сат, а ћустек је постао украс на грудима. Међутим, накит није имао само естетски значај. Био је симбол верске или сталежне припадности, али и предмет за одбијање злих очију и свих негативних сила у које је народ веровао. Људи са села нису себи могли да приуште филигран, али су могли стаклене перле од чешког стакла.
Ни оне нису биле свима доступне, па их је куповао такозвани средњи сеоски сталеж, а жене су савладале технику хеклања низањем перли. Када је крагујевачки „Абрашевић“ из Крагујевца уврстио у свој репертоар игре из гњиланског краја, односно Горње Мораве, одлучили су да направе свој накит, који ће бити саставни део ношњи.
Живота Милановић из КУД „Абрашевић из Крагујевца, који брине од веродостојности ношњи и води радионицу „Ђердан“ одлучио је да савлада технику израде по већ постојећим шемама.
„То је метода хеклања нанизаних перли по већ постојећим шемама. Ако се вратимо на крај 19. века, морамо да замислимо да увече није било струје, већ само свећа. Такође, није било савремених игала и хеклица, већ приручног материјала. Жене су се сналазиле, па су им нити биле коњске струне, а ретке су имале конац. Игле за низање су биле незамисливе у то доба, па су конац потапале у восак, он се лагано сушио, а оне су правиле оштрице. Било ми је интересантно како је то рађено некада и желео сам да савладам ту технику, у жељи да „Абрашевић“ има квалитетан накит“, каже Живота Милановић, који је недавно имао и изложбу овог накита.
Изложба је организована, како би могло изблиза да се види богатство народног умећа и традиције. На фолклорним наступима накит је део ношње на играчима, али публика обично не може да види детаље. КУД „Абрашевић“ у својој колекцији има хаљине и свадбене одежде украшене шареним перлама, огрлице, затим колане, чарапе, кецеље, украсе за главу.
Текст и фото: Биљана Ненковић
