Када се орезују, боље рађају
Воћари добро знају да воћке треба редовно орезивaти јер, ако се то не учини, круна ће постати некорисна „џунгла“, пуна водопија, ситних гранчица и обиља листова с мало кржљавих, неукусних плодова. Из истих рзлога се закидају и заперци парадајза. А да ли сте чули да ваља орезивати и боранију и грашак?
О овој повртарској „тајни“ разговарали смо са дипл. ннж. Драгомиром Радићем, саветодавцем за ратарство и повртарство у ПСС служби у Смедереву.
Исплативо на окућницама
– Ова мера је исплатива на малом поседу и окућници. Када се зелени грашак ореже, односно закине му се врх главног стабла, он даје богатији род и не расте пребрзо – каже инж Радић. Закида се када стабљика достигне висину од 20-так цм. Код биљака грашка којима је закинут врх подстиче се гранање и раст бочних изданака. Уклањањем вегетационе купе биљни сокови се преусмеравају у ниже, бочне пупољке и почиње гранање. Уместо пораста у висину и издуживања стабла, ојачава се механичко ткиво стабла и смањује опасност од полегања. Ова мера не изазива стрес код грашка, ране од повреде врло брзо зарасту и биљка их лако преболи. Треба знати да није потребно да се свим биљкама закида врх. Када се „шара по леји“ берба ће дуже трајати, а добиће се обилнији род и квалитетнији грашак. Слабије биљке не треба дирати, а закидање осталих ради се сукцесивно и зависи од њиховог пораста.
Код пасуља постоје мале разлике у односу на грашак, и то у времену „орезивања“. Закида се врх само код високих сорти, и пасуља и бораније, чим достигну висину од 10-так цм, како би се зауставио раст надземних органа, а храна преусмерила у корен, што је предуслов за каснију бољу исхрану већег броја махуна. Тако се биљка подстиче да формира већи број цветова. Повртари треба да знају да махуне такве бораније и пасуља касније сазревају, да не страхују да су нешто погрешно урадили. Бочне гране високих сорти не губе својство да расту у висину, али ће имати много више и гранчица и махуна.
Мора се имати у виду да овакве биљке имају већи хабитус, заузимају већи вегетациони простор, па тој, новој особини треба прилагодити сетву, односно размак између редова и биљака у реду – упозорава наш саговорник. Сеје се за 30 посто мање семена по јединици површине.
Биљни сокови се усмеравају у махуне
Како напомиње инж. Радић, ова препорука се односи на редовну пролећну сетву. Када је у питању касна сетва, за бербу у јесен, тада закидање врхова има други циљ. Високе сорте пасуља имају неограничен раст, па у касну јесен могу да имају зелене махуне које не стижу да сазреју. У том периоду врхови се закидају 30 до 40 дана пре планиране задње бербе, јер се тако биљни сокови преусмеравају у махуне, а не у раст стабла и нових листова, а зрна у махунама формираним у том периоду постају крупнија и раније сазревају.
Препоручује се да се и код других легуминоза, код којих се у исхрани користе махуне или зрно, уклоне врхови стабла. Пре свега то је пожељно код врста које воде порекло из умерене климатске зоне, а то су боб, сочиво и др.
Код боба нпр. почетком лета на доњим етажама су већ формиране махуне, а врх стабла и даље расте и образује цветове. Они се развијају у условима високих температура и сувог ваздуха, и њихов тучак и полен брзо губе виталност, не могу да се оплоде, а до отварања цветова непотребно црпе храну из биљке и „краду“ је од махуна. Зато треба да се уклоне, а храна „уштеди“ за већ формиране махуне и зрна.
Пише: Светлана Мујановић
