Na izložbi “Narodne šare uskršnjih jaja“ u Etnografskom muzeju po prvi put su prikazani crteži, akvareli i slike s kraja 19 i sredine 20 veka, koji dokumentuju ukrašavanje jaja širom Srbije.
– Posetioci mogu videti šare koje datiraju čak iz 1901. godine, ali i nekoliko decenija pre tog perioda, još dok je etnografska zbirka bila pri Narodnom muzeju u Beogradu. Neki su nasleđeni od tih komada uskršnih jaja, ali uglavnom naša izložba se bazira na 20 vek. Nije bilo lako pronaći sav ovaj materijal, ali prvi upravnici Etnografskog muzeja, Sima Trojanović i Nikola Zega, su prvi krenuli u osvajanje tih zbirki koje danas verovatno spadaju među najbogatije u Srbiji. Mnogi istraživači, ilustratori, slikari, kao što su Vladislav Titelbah i Milica Matlas su zapravo za potrebe dokumentacije stvarali prava umetnička dela. Inače, dela smo pronalazili uglavnom terenskim istraživanjima, otkupima, ali i poklonima. U vreme kada se muzej osnivao, taj neki poriv je dodao dosta vetra u leđa toj narodnoj umetnosti, gde i ovo možemo da smatramo da pripada – priča Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu.
U razgovoru nam otkriva koje sve tehnike farbanje jaja su u prošlosti najviše korišćene.
– Bilo je tu raznih tehnika farbanja od korišćenja najpoznatije tehnike batik (iscrtavanje voskom), preko korišćenja lukovine, do farbanja prirodnim i veštačkim bojama. Najzastupljenija u našoj zbirci je batik, ali ima i onih sa travkama, odnosno lišćem na primer od jagoda. Stavi se lišće u čarapu sa jajetom i kuva se. To jaje bude jako lepo obojeno i iscrtano. Sada se uglavnom najviše koriste veštačke boje za farbanje, ali ne manjka dekorativnost koja je i dan-danas popularna, ne samo kod nas, nego u celom svetu. Nama je ovom izložbom bila osnovna namera da na svetlost dana, posle mnogo decenija, prikažemo ove ilustracije i crteže. Prema našoj evidenciji neki su stari i preko sto godina i nikada nisu prikazani javno – priča on.
Na jajima smo primetili više od pedesetak biljnih i životinjskih motiva, ali i geometrijskih koji se smatraju najstarijima. Naravno ima i ljudskih figura, ali i natpisa tipa Hristos voskrese – Vaistinu voskrese. Postoje i razni inicijali onih ljudi koji su poklanjali i onih koji su primali uskršnja jaja.
Treba spomenuti i koje su se boje najčeće koristile. Crvena boja dobijala se od osušenog korena biljke broć. Upotrebu broća zamenio je uvoz varzila iz Brazila i pojava anilinskih boja. Korišćene su još i lukovina, kantarion, krmez, ruj, metvica, kora od nara, kuvano drvo lipe, kora od drveta trešnje ili šljive. Tu je i žuta boja koja se dobijala od mlečike, kukureka, koprive, smreke, breze, različitog voća, deteline, zelene pšenice, šafrana i slame. Zelena boja se dobijala od kukureka ili pšenice uz dodatak stipse i od semena koprive, a plava od divljeg zumbula ili smrdljike. Zastupljena je bila i mrka boja koja se dobijala kuvanjem u orahovini i cerovoj kori uz dodatak čađi, dok je za crnu boju bio potreban čađ sa dodatkom kore hrasta ili oraha.
U poslednje vreme velika je dilema da li jaja treba farbati na Veliki četvrtak ili na Veliki petak. Neki smatraju da je Velika subota pravo vreme za taj običaj.
– Idealno je jaja farbati u četvrtak ali nije pogrešno ni u petak. Prvo jaje koje se ofarba je čuvar kuće i važno je za porodicu koja ga čuva sledećih godinu dana. Čuvar kuće je zapravo zaštitnik kuće i ukućana do sledeće godine. Ne sme da se slomi ili pukne. Posle godinu dana ne bi trebalo da se baca već zakopa u bašti. Ali može i da se ostavi na neki mravinjak. Najbitnije je da se tradicija održava – istakao je Srećković.
Tekst i foto Dijana Maksimović
