ESTRAGON MIRISNI I LEKOVITI ROĐAK HRIZANTEME
Iako je naša kuhinja u svetu prilično poznata po specijalitetima od mesa, sira, slanim i slatkim pecivima, siromašna je začinima. A, većina začinskih biljaka koje su pronele dobar glas evropskih kuhinja može da se gaji i gaji se kod nas, ali se slabo koristi. Jedna od tih biljaka je estragon.
Estragon (Artemisia dracunculus) je izdržljiva višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika u koju pored ostalih spadaju i artičoka i hrizantema. Najčešće se gaji zbog aromatičnih listova koji se mogu koristiti kao začin, u proizvodnji senfa, za aromatizaciju ulja, ali i kao lekoviti darovi prirode i ljudskog umeća.
Izbegavati sadnju u senci
Smatra se da je domovina estragona Sibir, a danas se može naći, bilo uzgajan ili samonikao, u mnogim evropskim zemljama. Gaji se i u Srbiji, i to dva tipa – francuski i ruski. To je biljka s jakim razgranatim korenom koji se u zemljištu prostire horizontalno i pokriva veliku površinu. Stabljika može da poraste i do dva metra, okićena je uskim zelenim listovima dugim i do 8 cm. Cvet se pojavljuje u junu. Sitno seme ima slabu klijavost pa se razmnožava obično deljenjem bokora.
Ako želite da svoju baštu zdravlja obogatite i ovom biljkom, treba da znate da francuski i nemački estragon cvetaju veoma retko i teško se dolazi do semena pa je najbolje razmnožavati ga uz pomoć reznica, ili deljenjem rizoma koji predstavlja puzeće izdanke, dok se ruski tip može razmnožavati i semenom. Raste u skoro svim klimatskim uslovima, ali treba izbegavati sadnju u senci. Na istom zemljištu može da se gaji i desetak godina. Kao pretkulture najviše mu prijaju okopavine i jednogodišnje leguminoze koje ostavljaju zemljište bogato hranljivim materijama i čisto od korova. Za njega se bira plodno i dobro drenirano zemljište, međutim, dobro će uspevati i na siromašnoj, suvoj i peskovitoj podlozi.
Za vegetativno razmnožavanje ili razmnožavanje rizomima koriste se delovi biljke koji su stari dve do tri godine. Prvo se rizomi izvade i očiste od nadzemnih drvenastih delova, zatim se režu na delove dužine 15 do 20 cm. Važno je posaditi ih odmah, istog dana da se preseci ne bi osušili. Sadi se na međurednom razmaku od 60 do 70 cm, u brazde duboke 10 do 12 cm. Čim se posadi, brazde se prekrivaju i potrebno ih je poravnati kratkim valjkom.
Ako ga razmnožavamo reznicama, one se uzimaju rano izjutra sa mladih biljaka. Trebalo bi da budu duge od 10 do 15 cm, režu se odmah ispod čvora i s njih se uklanja donja trećina listova. One se umaču u hormon koji služi za ukorenjivanje, a zatim se sade u vlažnu zemlju. Kad nova biljka formira koren, a napolju prođe opasnost od mraza, može se presaditi u baštu ili ostati u saksijama.
Prija mu vlažno, ali ne zabareno zemljište
Estragon je otporna biljka koja može da raste pod raznim uslovima, a ruski tip čak i da izdrži temperaturu od -30 stepeni bez ikakvih oštećenja. Prija mu vlažno, ali ne i zabareno zemljište. Traži i češće okopavanje i prihranjivanje. Kako se kod nas gaji samo u saksijama ili u malim baštama, preporučujemo vam da ga prvo posadite u malu saksiju napunjenu plodnom zemljom čija je pH vrednost 6.5 do 7.5 . Saksije valja držati na sobnoj temperaturi, zaštićene od direktnog sunca. Zalivanje mora biti redovno ali umereno. Od jednog do drugog zalivanja potrebno je ostaviti zemlju da se potpuno osuši kako sadnice ne bi propale. Ako estragon gajite iz semena, biljke će nići 5 do 10 dana posle setve. Tada saksije treba izneti na otvoreno, gde će dobijati dovoljno sunčeve svetlosti. Sadnice se presađuju kada porastu do 6-7 cm, a listovi se mogu brati čim biljke dostignu visinu od 30 cm.
Ova biljka voli plodno zemljište. Pre sadnje treba zemljište za punjenje saksija ili deo u bašti na kojem će se gajiti, obogatiti kompostom ili peletiranim stajnjakom, a tokom vegetacije dodavati i po malo mineralnog đubriva s naglaskom na kalijumu. Malo azota se doda u proleće da ubrza rast.
Ako se saksije, ili biljke u bašti nalaze na zaklonjenom i vlažnom mestu, može se pojaviti rđa. Lek je preventiva. Izvaditi ih, oprati koren, skinuti zaražene listove, vratiti u saksiju i nju pomeriti na mesto na kojem je snažnije strujanje vazduha. Isto se radi i s biljkama koje su u bašti.
U našim krajevima listovi estragona, kada se gaji na većim površinama, mogu se brati u dva navrata. Za prvu berba dospeva krajem juna, pre cvetanja, a za drugu krajem septembra. Ukoliko se gaje pojedinačne biljke, listovi se mogu sakupljati tokom čitavog leta, sve do jeseni. Suše se prirodno, ali su sušare bolje rešenje, jer u prirodnim uslovima gube boju, potamne.
Svinjski file u sosu od estragona
Kremasto, puterasto i francusko, staro, ali u novom ruhu. Ovo je jedno od jela za koje vam ne treba mnogo sastojaka i obično ih već imate u frižideru.
Potrebno je:
- 800 gr svinjskog filea,
- 500 gr pečuraka,
- jedna čaša suvog belog vina,
- jednaglavica crnog luka,
- tri čena belog luka,
- so, biber,
- dve kašičice sušenog estragona,
- 250 ml pavlake za kuvanje,
- maslinovo ulje za podmazivanje
Za početak treba sve sastojke očistiti i iseći: meso, luk, beli luk, pečurke. Zagrejati tiganj, sipati malo maslinovog ulja za pečenje i polu-ispeći svinjski file, jer ćemo ga kasnije ponovo vratiti u sos kako bi pokupio ukuse. Meso izvaditi i ostaviti sa strane, a u istom tiganju prodinstati crni luk, beli luk, pečurke i začine. Vratiti meso, dodati vino i dinstati dok ono u najvećoj meri ne ispari, a onda dodati pavlaku za kuvanje. Dinstati sve zajedno još koji minut dok se ukusi ne sjedine. Poslužiti uz mlade krompiriće i neku prolećnu salatu.
Čorba od Šampinjona sa estragonom
Potrebno je:
- 50 g putera,
- dve manje glavice luka,
- jedan čen belog luka,
- 400 g šampinjona,
- 1,5 kašika sitno seckanih
- listića estragona,
- 600 ml supe od povrća,
- sok od pola limuna
- i kisela pavlaka za posluženje.
Istopite puter u šerpi, pa dodajte sitno seckan crni i beli luk i pržite nekoliko minuta na umerenoj temperaturi dok ne omekša. Na luk dodajte pečurke sečene na listiće i estragon, pa poklopljeno dinstajte 8 do 10 minuta dok pečurke ne omekšaju. Sve nalijte supom pa kuvajte još 20 minuta. Sklonite sa šporeta, usitnite štapnim mikserom. Na kraju dodajte limunov sok, promešajte pa vratite na šporet. Začinite morskom solju i sveže mlevenim crnim biberom i zagrevajte bez ključanja 5 do 7 minuta. Čorbu služite s dodatkom kisele pavlake.
Piše: Svetlana Mujanović
