– Ove visoke temperature ne deluju povoljno ni na koga, pa ni na pčele koje veoma teško održavaju mikroklimu u košnicama – kaže pčelarska Marina Petković iz Donjeg Bunibroda, koja danonoćno prati situaciju u svom pčelinjaku od stotinak košnica.
– Znamo da temperatura u košnici može da varira, ali vlaga ne. Pčele su sada skoncentrisane da donose vodu u košnici da bi održale određenu vlagu, kako se leglo ne bi skuvalo i kako se ne bi pogušile. Ove godine pčelarima ne preostaje ništa drugo nego da budu veliki optimisti, ali i znalci i da im pomognu da prežive, jer više nije bitno koliko će meda doneti nego da li će preživeti – veli Marina i savetuje kolegama pčelarima da učine sve što je do njih da im pomognu.
– Pčele moraju da imaju dotok sveže vode, košnice bi trebalo izlovati, obezbediti hladovinu i naravno hranu u narednom periodu. Temperaturni šok i stres neće dobro doneti pčelinjem organizmu, doći će do pojave bolesti. Krenuti čim pre sa tretmanima protiv bolesti, jer su pčele počele da izbacuju trutove, da se skupljaju i sužavaju leglo, a znamo da se to donosi rizike od napada parazita – upozorava pčelarka Marina.
Ona podseća da je prošla zima bila veoma nepovoljna za pčele, pa su tako mnogi pčelari ostali bez pčelinjih zajednica.
– Oni pčelari kojima su preživele pčelinje zajednice ponadali su se dobroj prolećnoj paši. Međutim, bagrem je ove godine u potpunosti izostao jer su kasni mrazevi učinili svoje. Držeći se one izreke “od pet paša jedna će biti naša” posle bagrema, zahvaljujući vlagi koja je bila u zemljištu livada je vrlo brzo radila, bilo je neke nektarske paše zahvaljujući visokoj temperaturu a dobroj vlagi. Ali, samo na onim terenima koji su iznad 600 metara nadmorske visine. Ravničarski krajevi su podbacili jedino je malo kupina “medila” tek toliko da osveži pčelinje zajednice – kaže naša sagovornica i dodaje:
– Sve je ovo veoma kratko trajalo, jer su nastupile visoke temperature koje nepovoljno utiču na biljke, a naravno i na pčele. Krenula je lipa, ali je ona kratko “medila” a znamo da je lipa “gospođa” za medenje i da traži visoku temperaturu i visoku vlažnost. Tako da pčele ni od lipe nisu nešto mnogo pokupile, jer su imale samo par dana. Pčele su ostale zatečene i zbunjene i dešava se to da su krenule da nektar iz polunastavka spuštaju u plodišta i da se ponašaju kao da se pripremaju za zimu. Zapravo, pčela instiktivno oseća unapred kakvo će vreme biti. Pretpostavljam da je to zato što nailazi opet težak vremenski period za pčele, topao vazduh koji suši donosi glad za pčele i one se brane tako što svoje leglo okružuju vencima meda – zaključuje Marina.
Tekst: D.M.
