Kruške pripadaju porodici ruža i srodne su jabukama i dunjama. S obzirom na to da postoji oko hiljadu sorti, razlikujemo ih po veličini, obliku, boji, ukusu, kao i dužini skladištenja. Dobar su izvor dijetalnih vlakana koja lekovito deluju, najpre na zdravlje sistema za varenje, a zatim i na kardiovaskularni sistem.
Gaje se na plantažama, u vrtovima i voćnjacima, a u divljem obliku rastu u šumama. Cvetanje kruške traje 20 dana, od aprila do maja. U tom vremenu cvetovi daju obilje nektara i polena, ali pčele zbog aminskog mirisa nerado posećuju cvetove kruške.
Klima
Kruška je izrazito heliofilna biljka, te je za optimalnu osvetljenost potrebno obezbediti odgovarajuću gustinu sadnje, pravac redova sever-jug, izbor otvorenih položaja, odgovarajući oblik krune i rezidbu. Uspešna proizvodnja kruške može da se odvija na temperaturama između +38 i -26°C. Na odvijanje fizioloških procesa i tok fenofaza kod kruške nepovoljno može da deluje otopljavanje u drugoj polovini zime (temperature iznad 7°C u trajanju od nedelju i više dana). U pupoljcima i granama dolazi do aktiviranja kambijuma, što utiče na smanjenu otpornost prema niskim temperaturama. Visoke temperature u toku leta dovode do pojave ožegotina na granama, plodovima i lišću. Posebno osetljiva je sorta konferans, ali i druge sorte kao što su vilijamovka, boskova bočica, što ograničava njihovo gajenje na našem podneblju. Veliku otpornost prema visokim temperaturama pokazuju sorte abate fetel, kiferov sejanac i pakhams trijumf.
Na niske prolećne temperature kruška je najosetljivija u fenofazi punog cvetanja i precvetavanja, kada štete nastaju već na temperaturama od -2,2°C. Kako kruška cveta ranije u odnosu na jabuku, a to je u našim agroekološkim uslovima od početka do kraja aprila, više je podložna šteti od prolećnih mrazeva. U pojedinim godinama do cvetanja kruške može doći u drugoj polovini marta. Otvaranje cvetova kruške nastupa sukcesivno i traje 7-12 dana, što umanjuje mogućnost gubitka roda zbog izmrzavanja. Mraz u fazi cvetanja i oplodnje dovodi do pojave tzv. mraznih (rđastih) prstenova u donjem delu plodova, što umanjuje njihovu tržišnu vrednost.
Na razviće i kvalitet plodova kruške deluju i niske pozitivne temperature (0-10°C) u fazi cvetanja i oplodnje, kada može doći do pojave rđaste prevlake. To se obično dešava u uslovima niskih temperatura, padavina i visoke relativne vlažnosti vazduha u fenofazi cvetanja, kao i usled naglog otopljavanja nakon toga. Tada dolazi do brzog razvoja plodova i pojave mikropukotina na kutikuli i epidermisu ploda i razvoja plute – rđaste prevlake na površini plodova.
Među voćnim vrstama umereno-kontinentalnog klimata, kruška je najviše sklona obrazovanju partenokarpnih plodova. Partenokarpno zametanje plodova može značiti sigurnost prinosa u godinama nepovoljnim za oprašivanje. S obzirom na to da je partenokarpija kod kruške pojava specifična za određene lokalitete gajenja, u litereturi se mogu naći različiti podaci o sklonosti sorti da partenokarpno zameću plodove, a izrazitu sklonost pokazuju trevuška (Precoce de Trevoux), gijotka (Docteur Jules Guyot), konferans (Conference), hardijeva (Beurre Hardy), lukasova (Beurre Alexandre Lucas), viljamovka (Williams), konkord, general lekler. Osim od sorte, pojava partenokarpije zavisi i od temperaturnih uslova u vreme cvetanja, te je u toplijim područjima česta, a može biti i redovna pojava. Partenokarpni plodovi se češće javljaju u godinama kada je oplodnja slaba. Obično zaostaju po veličini, a oblik im je više ili manje deformisan i ne odgovara karakteristikama sorte. Oblik ploda je izduženiji, valjkast, bez trbušnog zadebljanja, a slabijih su organoleptičkih svojstava od plodova koji su se normalno razvili nakon oplodnje. Plodovi mogu biti i slabije obojeni.
Može se reći da većina voćnih vrsta može uspevati u rejonima gde se količina padavina kreće od 600-900 mm u toku vegetacije. Svakako, pored količine padavina veoma je bitan raspored tih padavina u toku vegetacije. Potrebe kruške za vodom variraju u zavisnosti od sorte, podloge, starosti zasada, rodnosti, perioda vegetacije. Najveće potrebe kruške za vodom jesu u letnjim mesecima u fazama porasta letorasta, diferenciranja pupoljaka i porasta plodova. Vetar može biti nepovoljan klimatski činilac za voćarsku proizvodnju. Njegov uticaj zavisi od jačine i pravca te u našim uslovima pogotovo velike štete nanose severozapadni vetar i košava. Vetar isušuje zemljište, isušuje žigove tučka, onemogućava let pčela, utiče na otpadanje nesazrelih plodova, može polomiti grane pa i čitava stabla.
Zemljište
Kruška uspeva na zemljištima pogodnim za jabuku, kod kojih je pH između 5,6 do 6,5, a sadržaj kreča do 4. U praksi se obično sreću zemljišta sa većom pH i povećanim sadržajem kreča (viši od 8%), što kod kruške može izazvati hlorozu usled nedostatka gvožđa. Podloga BA29 pokazuje veću tolerantnost na Fe-hlorozu u odnosu na ostale podloge, poreklom od dunje. Ukoliko je pH visok kao i sadržaj Ca, treba zasade kruške podizati na sejancu divlje kruške ili selekcijama. U odnosu na jabuku, kruška je slabije adaptirana na teška zemljišta.
R.D.J.
